Радио-телевизија Србије и Српско библиофилско друштво 200 година од рођења Петра другог Петровића Његоша, обележава изложбом првих и ретких издања Његошевих књига под називом „Владика и песник – владар и мислилац“, која је отворена у Галерији-холу РТС-а.
Изложбу је отворио професор Мило Ломпар, а присутнима се обратио и Срђан Стојанчев, председник Српског библиофилског друштва.
Ломпар је рекао да је константа изложбе „дубок, аутентичан однос који постоји између Његоша и Србије“.
„Београд је место у којем се појавила ‘Луча микрокозма’, али Београд је у исто време и место где се његов учитељ Сима Сарајлија старао о изгледу ‘Луче’ отписујући владики да још тражи вињету за насловну страну“, испричао је Ломпар, додајући да се рукопис „Горског вијенца“ који је штампан у Бечу чува управо у Београду.
Веза између Србије и Његоша, према речима Ломпара била је стална и она је на неки начин обележила „злехуду судбину цетињског владара, не много веселију судбину цетињског владике и несумњиво трагични акорд посмртне судбине највећег српског песника“.
Ломпар је приметио да када и данас говоримо о његовим стиховима и када погледамо издања његових књига да највише међу њима има издања „Горског вијенца“.
Председник Српског библиофилског друштва Срђан Стојанчев цитирао је књижевницу Исидору Секулић која је у својој чувеној књизи „Његошу. Књига дубоке оданости“ написала да „ни до данашњега дана нема цело Српство два Његоша“ и подсетио присутне да се 1. новембра навршило 200 година од рођења „Његоша, најсјајнијег и најмисаонијег српског песника свих времена“.
На поставци (Владика и песник, владар и мислилац) је изложено, осим оригиналног првог издања „Горског вијенца“ из 1847. године и оригинална прва издања „Луча микрокозма“ из 1845., „Лажни цар Шћепан Мали“ из 1851. године и „Свободијада“ из 1854. године.
Посетиоци изложбе, поводом Његошеве годишњице рођења могу видети и бројна издања „Горског вијенца“ која су штампана до 1944. године.
Међу њима посебно се издваја књига која је изашла у Новом Саду 1860. године за коју се сматра да је и ређа од првог издања, као и две литографије са ликом Његоша, нашег познатог сликара из средине 19. века, Анастаса Јовановића које су штампане у Бечу 1852. године и 1850-1851. године.
Ова изложба открива свим заинтересованима до сада скривену тајну стару неколико деценија о бившем власнику изложеног првог издања „Горског вијенца“ из 1847. штампаног у Бечу.
У току рестаурације и конзервације књиге откривено је да је она припадала познатом српском песнику Милану Ракићу, о чему постоји и песников запис.
Међу изложеним књигама и литографијама биће и једна која се први пут појављује у јавности. Реч је о московском издању „Псалтира“ из 1828. године које је Његош добио од руског цара приликом посете Русији.
Аутор изложбе је Срђан Стојанчев, док је аутор поставке Петар Ђиновић.
