Фото: РИА Новости
Ради се о томе да је група незапослених породиља протестовала испред градске управе зато што им месечна накнада касни невероватних девет месеци. Штавише, новчана накнада коју добијају, сада ће бити још мања, и износиће мање од 100 евра, а локална самоуправа се правда речима да и они добијају све мање новца од државе за те намене. Наравно, породиље нису биле задовољне тим објашњењем и најавиле су нове протесте.
Међутим, овакав однос према трудницама и породиљама у Србији свакако намеће питање – како се према тој важној групи становништва односе у другим земљама, и то конкретно у државама Царинске уније, то јест у земљама будуће Евроазијске уније?
Тим поводом се пре месец дана јавности обратио председник Белорусије Лукашенко, који је изнео врло охрабрујуће вести за све тамошње жене које планирају увећање породице. Он је том приликом објавио да је већ предложио пакет мера за подстицање рађања у његовој земљи, а према том пакету економских мера је предвиђено да држава свакој породици за прво дете обезбеди 10.000 долара, затим за друго дете 20.000 долара, а за треће читавих 40.000 долара бесповратне помоћи. Али ни то није све, зато што је белоруски председник обећао да ће поред новца, вишечлане породице убудуће добијати и станове.
Тамошњи стручњаци су израчунали да ће за такву обимну новчану и стамбену помоћ породиљама бити потребне чак две милијарде долара, али Лукашенко је такве подстицајне мере за рађање деце објаснио следећим речима - „Новац ћемо наћи, то је најмањи проблем. Јер, ако не будемо имали довољно становника - џаба нам прича о независности”.
Иначе, сличан програм за повећање наталитета већ годинама постоји и у Руској Федерацији, где се тај новац назива – мајчински капитал. Подсетимо, мајчински капитал се тамо исплаћује још од 2007. године за рођење другог и сваког следећег детета у породици. Испочетка је та сума износила 6000 евра, а сваке године је била све већа, тако да ове године бесповратна државна помоћ износи преко 9000 евра. Тај новац су породиље у Русији могле потрошити на куповину стана, лечење или образовање мајке и њеног детета. За последњих неколико година, поменути мајчински капитал је добило више од 4 и по милиона људи, а руски премијер је недавно најавио да ће његова исплата сигурно бити настављена и убудуће, без обзира на кризу.
Наравно, ако се поново вратимо на случај крагујевачких породиља, али и свих осталих жена у Србији које имају или тек планирају имати децу, онда је јасно у којој мери оне имају разлога за незадовољство због мале или никакве помоћи из државне касе.
Наиме, чак и у условима када нема новца ни за основно
функционисање државе, вероватно и тада би највећи
приоритет требало да буде повећање наталитета у земљи. Јер
у условима када је у земљи по званичној статистици сваке
године 40.000 становника мање, у догледној будућности ће
Србија остати празна љуштура ако се не предузму одлучне
мере које барем донекле личе на оно што се по том питању
већ предузима на истоку континента. А тога су биле свесне
и породиље у Крагујевцу када су пре неколико дана изашле
да протестују због свог положаја, и када су с правом
најавиле нова окупљања све док се гласно не чује њихов
вапај.
