Преподобни
Нестор Летописац рођен је 50-их година XI века у
Кијеву. Као младић је дошао код преподобног Теодосија
и постао искушеник. Касније је примио монашки постриг
и рукоположен је за ђакона. О висини његовог духовног
живота говори то што је заједно с другим преподобним
оцима учествовао у истеривању демона из Никите
затворника, који је био прелашћен јеврејским
мудровањем.
Преподобни Нестор је дубоко ценио истинско знање, спојено
са смирењем и покајањем. „Велика је корист од
књижевног учења, - говорио је он, - књиге нас поучавају и
уче нас путу покајања, јер од речи из књига стичемо
мудрост и уздржање. То су реке које напајају васељену, од
којих исходи мудрост. У књигама је безмерна дубина, оне
нас теше у жалости, оне су узда уздржања. Ако приљежно
потражиш мудрост у књигама, стећи ћеш велику корист за
своју душу, јер онај ко чита књиге беседи с Богом или са
светим људима.“
Преподобни
Нестор је у манастиру имао послушање летописца.
Осамдесетих година је написао житије блажених
страстотрпаца Бориса и Глеба поводом преношења
њихових светих моштију у Вишгород 1072. године. Затим
је Нестор саставио житије преподобног Теодосија
Печерског, а 1091. године, уочи храмовне славе
Печерске обитељи, игуман Јован му је поверио да из
земље ископа мошти преподобног Теодосија ради њиховог
преношења у храм.
Главни подвиг преподобног Нестора било је што је
1112-1113. године написао „Повест о прошлим
годинама“.
Необично широк круг извора осмишљених с јединствене,
строго црквене тачке гледишта, омогућио је преподобном
Нестору да напише историју Русије као саставни део светске
историје, историје спасења људског рода.
Калуђер-патриота
излаже историју Руске Цркве у главним моментима њеног
историјског настанка. Он говори о томе кад се руски
народ први пут помиње у црквеним изворима – 866.
године, за време светог патријарха Константинопољског
Фотија; казује о томе како су свети равноапостолни
Кирил и Методије стварали словенску писменост, о
Крштењу свете равноапостолне Олге у Константинопољу.
Несторова хроника нам је сачувала казивање о првом
православном храму у Кијеву (под 945. г.), о
исповедничком подвигу светих Варјага-мученика (983.г.),
о „испитивању вера“ од стране светог
равноапостолног Владимира (986. г.) и о Крштењу Русије
(988. г.). Првом руском историчару дугујемо податке о
првим митрополитима Руске Цркве, о настанку Печерске
обитељи, о њеним оснивачима и подвижницима. Време
преподобног Нестора није било лако за Руску земљу и
Руску Цркву. Русија је била растрзана кнежевским
међусобицама, степски номади-Кипчаци су у похлепним
најездама харали градовима и селима, терали су у
ропство Русе, спаљивали храмове и обитељи. Преподобни
Нестор је био очевидац разарања Печерске обитељи 1096.
године. У летопису је дато богословско осмишљавање
историје отаџбине. Духовна дубина, историјска
веродостојност и патриотизам „Повести о прошлим
годинама“ уврстили су је у ред дела светске
писмености.
Преподобни Нестор се упокојио око 1114. године, оставивши
у завештање печерским калуђерима-летописцима да наставе
његов велики труд. Његови наследници у писању хронике били
су игуман Силвестер који је дао савремени изглед
„Повести о прошлим годинама“, игуман Мојсије
Видубицки, који ју је наставио до 1200. године, и напокон,
игуман Лаврентије који је 1377. године написао најстарији
препис који је до нас дошао, а у којем је сачувана
„Повест“ преподобног Нестора –
„Лаврентијевски летопис“. Наследник
хагиографске традиције печерског подвижника био је светиељ
Симон, епископ Владимирски († 1226, спомен се слави
10. маја), спасилац „Кијево-Печерског
патерика“. Говорећи о догађајима везаним за живот
светих угодника Божјих, светитељ Симон се између других
извора, често позива на Летописе преподобног Нестора.
Преподобни Нестор је сахрањен у Ближим пећинама
преподобног Антонија Печерског. Црква поштује сећање на
њега заједно са Сабором отаца, који почивају у Ближим
пећинама, 28. септембра и 2. недеље Великог поста, кад се
слави Сабор свих кијевопечерских отаца.
Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)
10 ноября 2014 г.
...
