Рене Екошар, оснивач Европског института за породично образовање, био је један од активних организатора масовног митинга у заштиту традиционалне породице који је одржан почетком 2013. године у Паризу. У ексклузивном интервјуу за портал Православие.Ru Рене говори о свом односу према руским законима који се залажу за породицу и о Европском конгресу за породично образовање, а такође даје савете у вези с васпитањем деце којих Рене има петоро.
Рене Екошар
– Мислим да је главни проблем у томе да људи не живе једноставно под истим кровом, већ да заиста умеју да изграде породицу. Јер, да би човек постао добар и да би дочекао старост треба да се налази у доброј средини. И најбоља, у моралном смислу, «најеколошкија» средина јесте породица. Врло је важно да млади људи имају снаге и наде да ступе у брак. Зато што само брак човеку даје могућност да започне ново дрво живота. Брак свим овим генерацијама омогућава да живе у најбољим условима независно од тога да ли смо богати или сиромашни. Јер, срећни смо кад смо вољени и кад волимо друге. За дете је велика срећа да воли своје старије рођаке и друге старије људе. И ја се у својим позним годинама радујем својој деци и унуцима, срећан сам кад их видим.
– У октобру ове године у Паризу се одиграо важан догађај – Европски конгрес о породичном образовању. Да ли бисте као главни организатор ове манифестације могли да кажете неколико речи о њој и о томе због чега је један од три званична језика на конгресу био руски? Каква је предисторија ове одлуке? И од када се организују слични конгреси?
– Европски институт за породично образовање је настао 1991. године и прво смо имали сасвим мало пријатеља из Источне Европе. А данас нам је веома важно реално присуство представника источноевропских земаља. Важно је да они могу да говоре пред свима. Имали смо реферате на руском језику и потрудили смо се да преведемо на руски друге реферате и да одштампамо што је могуће више својих информација. Тако да су учесници који говоре руски могли да прочитају неке материјале и да чују превод онога што се дешава. У овом раду је од принципијелне важности да се поштује језик, не да се просто размењују опште фразе, већ да људи имају могућност да разговарају с пуним разумевањем и да деле искуство.
Рене Екошар и Игор Белобородов
– Колико је земаља-учесница било овог пута?
– У програму је званично најављено учествовање 17 земаља, али су у ствари допутовали представници из више од 20 држава.
Учесници у манифестацијама на улицама Париза
– Специјално смо допутовали у Париз (из Лиона), као и многи други Французи и у манифестацијама је учествовало преко милион и триста хиљада људи. Учествовали су људи свих узраста – од бака и дека до деце. За нас је то био празник, свирала је музика, изабрали смо лепе боје и амблеме за нашу демонстрацију. То је било буђење омладине. Наша акција је показала да су млади људи у Француској схватили: ако желе да створе лепу будућност не могу да чекају да им власт припреми ту будућност. Код нас су сад власт и народ подељени. Људи желе да живе у нормалним породицама, а власт се потчињава идеологији. Власт је одсечена од корена. Могуће је да ће се нешто променити набоље, али је ситуација тренутно веома лоша. Врло често, боравећи у Паризу, политичари живе непородичним животом, одвојени су од својих породица. Можда то и нису лоши људи, али једноставно доносе погубне одлуке. Надам се да ће ова идеологија умрети сама по себи због тога што није способна за живот и да у будућности неће бити потребе за борбу против ње. Можда ће победити радост оних младих људи који учествују у покрету pro-life.
– Рекли сте да политичари практикују непородични начин живота. Да ли то значи да међу њима постоји одређени проценат хомосексуалаца? Како је дошло до тога да мањина превише оштро наметне своје норме већини?
– Да, међу политичарима има оних с проблемима личног карактера. Можда су они интелектуално развијени, али њихове људске особине би могле бити боље – оне нису баш тако добре.
– Како оцењујете процесе у Русији? Недавно је руска власт усвојила закон о забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима, разматра се потреба за смањењем броја развода, формира се пропородична политика.
– То је озбиљна шанса за друге, кад неко поступа другачије од свих. За човечанства је свакако корисно кад постоје различити гласови. Кад бисмо се, као стадо, сви кретали у истом правцу, једноставно бисмо доспели у море и погинули. Сматрам да је став Русије за нас шанса и чињеница да су сад људи чули да Русија неће дозволити усвајање хомосексуалним паровима из Француске за нас заиста представља шансу. За Француску је сензација да тако огромна земља која се налази источно од нас размишља другачије! Срамота нас је и за нас је то добро.
– Ја заиста нисам стручњак за миграције, али могу да изразим своју тачку гледишта. Сматрам да миграцију треба посматрати као процес напретка, јер су народи у једној земљи њена породица. И треба да прихватамо друге, али по мом мишљењу овај процес треба да се одвија лагано. Замислите да неко жели да дође код Вас у госте и Ви треба да га примите. Наравно, наћи ћете просторију у којој он може да преноћи и понудићете му место за столом, јер је то људски. Неко други прима другог госта у својој породици и то је у целини позитивно. Али одједном... обраћа Вам се истовремено 10 људи. Ако их примите они ће спавати на поду, јешће на поду – и почеће хаос. Зато треба да изаберемо равномеран пут, отварајући нашу земљу, наш живот другима. С једне стране, то је шанса, а с друге је изазов, зато што није све тако једноставно.
– Код нас у Русији многи хвале француски модел породичне политике. Које мере за помоћ породици се данас усвајају у Француској?
– Рећи ћу нешто о значају мера по оном редоследу који има значаја за мене лично. Многе жене које роде дете више воле да напусте посао и да остану код куће с дететом, пошто им се плаћа помоћ да би могле да васпитавају децу. Постоје одређене административне структуре које помажу мајкама да првих пет година у животу детета проведу код куће, јер је то веома корисно за малишане. Неке баке напуштају посао и чувају унуке и за то такође добијају помоћ од државе. Добро су плаћене да би чувале унуке.
– Колико је битна ова помоћ?
– Навешћу пример. Пре неколико година наша собарица је напустила посао и почела је да чува четворо унука, за то добија помоћ која је већа од њене претходне плате. Чувајући своје четворо унучади она има приходе који се могу упоредити с приходом запосленог у комерцијалној фирми. Испоставља се да то што неко проводи време с дететом код куће доноси исти приход као рад у компанији. То су добри услови за породицу.
Ако мајка донесе одлуку да остане код куће с дететом одмах се смањују порези породице. То мења ситуацију. Зашто слати дете у јаслице ако му је много боље у породици? Зато многе младе жене бирају «породичну каријеру». Моје троје деце већ има своју децу и две моје кћерке су напустиле посао како би се бавиле васпитањем деце. Оне више воле да примају мало мање новца, али да проводе више времена с дететом и да се радују томе што виде његове прве кораке и друге пријатне моменте.
– Које мере бисте могли да наведете?
– Мала породична удружења могу да оснивају своје мини-школе и дечје вртиће – мале образовне структуре. Ево, на пример, у нашем градићу су три баке и млади брачни пар ове године основали вртић за малишане од 2-3 године. Све то се такође подржава на општинском нивоу у смислу опорезивања. Имамо позитивније услове захваљујући отворености политичара за такве иновације. А ако људи имају потешкоћа с послом, они на тај начин могу да реше овај проблем, што ће бити најзгодније и за њихове породице.
– Дозволите да прецизирамо: ове породице примају децу из других породица и тако формирају дечји вртић? Да ли влада финансира овакве пројекте? Да ли се издвајају нека средства или се помоћ пружа само путем смањивања пореза?
– Конкретан пример из мог градића. Неколико добровољаца је одлучило да организује дечји вртић и градске власти су за њих издвојиле финансијска средства како би могли да почну с овим радом. Сличне ствари се чешће дешавају на локалном нивоу, на нивоу локалне администрације, него на националном. Код нас се, с једне стране, смањује број таквих предлога на општедржавном нивоу, а с друге стране, повећава се број иницијатива управо на локалном нивоу.
Неколико породица оснива дечји вртић, али је он отворен и за друге. Примају 30 деце из различитих породица од којих су петоро-шесторо – деца самих организатора.
Рене Екошар
– У овом случају се ради о куповини старе школе коју је породица адаптирала о трошку градске администрације. И тамо су почели да раде.
–Породични пројекат?
– Да! Исто се код нас ради и за старије људе. Постоје сличне мале структуре за људе у годинама. Оне су, по правилу, делимично волонтерске и град је веома заинтересован да им помогне. Јер, трошкови за њих су много мањи него за сличне државне структуре.
– Рене, у свом излагању на конгресу Микеле Барбато (бивши председник Европског института за породично образовање) је говорио о томе да је Европска унија прво пристала да финансира пројекат Вашег института, а затим је изненада одбила. Ако нису у питању тајне информације, молимо Вас да објасните који су били разлози. Зашто се то десило?
– Овај пројекат Европског института за породично образовње је добио лепа средства, али је затим из ЕУ стигла молба да се новац врати. Поступили су врло глупо. Очигледно, антипородична идеологија их наводи на такво понашање. Овде је у питању исто понашање о којем смо говорили у вези с односом према породици и браку. Људи који раде у Бриселу увучени су у негативну идеологију. Они не могу да прихвате чињеницу да се нека волонтерска организација с ентузијазмом бави питањима породичног образовања и васпитања. Треба да радимо на томе да поново задобијемо слободу, да стварамо нове могућности. Наишли смо на нови изазов, поново смо одсечени од власти.
– Односно, проблем је у томе што је политика ЕУ тренутно непријатељски расположена према традиционалној породици? Јер, антипородични пројекти се редовно финансирају.
–Да, иста је ситуација и у самој Француској. Постоје неке лоби-групе које су освојиле Европу и одлучиле да ту њихову идеологију треба ширити. Они желе да сав новац троше на своју идеологију. Међутим, с друге стране, постоје дивне организације у свим земљама ЕУ које подржавају породицу, живот и љубав. Мислим да треба да радимо на политичком и општинском нивоу како бисмо помогли политичарима да се ослободе ових лобија. Међутим, то је дуготрајан процес.
Рене и Изабел Екошар
– Рене, имате дивну породицу – прелепу супругу, петоро деце која Вас воле. Шта бисте могли да посаветујете људима који намеравају да оснују породицу? Како живети у браку исто тако срећно као што то Вама полази за руком?
– Ви сте јако добри према мени. Ја нисам велики мислилиац или философ, ја сам само обичан мушкарац, а моја жена је обична жена. Мислимо да је породица место где су љубав и живот међусобно повезани. Породица је место где треба помагати животу и стварати љубав. Тајна љубави се састоји у томе да је љубав увек потребна за живот и живот није могућ без љубави. Ако желимо да научимо да волимо биће нам потребне године. Љубав ће расти из године у годину. Никада се не може делити веза између љубави и живота. Кад су наша деца била млађа ми см им објашњавали како се љубав оваплоћује у супружништву и ствара лепоту људског живота. Само топли супружнички односи омогућавају стварање новог породичног живота и давање живота детету. Помагали смо им да то схвате иако је за то потребно много времена. Ако се људи заљубљују у своје будуће супруга или супругу, треба их добро припремити за брак и тек након ступања у брак они могу да почну да живе заједно, пошто су већ отворени за рађање деце.
Родитељи и баке и деке треба да буду морално чврсти, да не прихватају млади пар у својству неких цимера пре брака, већ инсистирајући на томе да могу да живе у истој кући само кад се узму. Ми вас волимо и желимо да будете срећни. Предлажемо вам да изградите диван породични живот, а за то треба да се поштују одређена правила. Песник може да напише лепе стихове само ако поштује правила граматике. Исто се односи и на породични живот. Правилна «екологија» породичног живота је могућа ако се строго поштују правила грађења породице.
– Последње питање. Многи млади људи не знају колико су штетни абортус и контрацепција, и што је још горе – не знају за савремене алтернативе. Да ли бисте могли да кажете неколико речи о томе?
– Контрацепција управо означава поделу између живота и љубави. То је начин да се води сексуални живот без зачетка новог живота. Ако се прибегава сликама из природе, у том случају добијамо цвет без стабла. Одсецајући стабло (основу) добијамо извор бола у виду абортуса. У Француској се изврши 250.000 абортуса годишње. То је углавном последица контрацепције која не даје стопостотни резултат. Сама реч „контрацепција“ подразумева борбу против зачећа и порекло ове речи (оно се преводи као „противозачеће“) сведочи о томе. Већ у томе нема радости.
Мислим да људима треба помагати да у браку живе у складу с физиолошким циклусом. У циклусу сваке жене постоје плодни и неплодни периоди. Кад је зачеће могуће то је плодна фаза циклуса и ако пар желећи да одложи зачеће ограничава свој сексуални живот у овом периоду, то је одлично време за подизање брачних односа на нови ниво. И тада неће доћи до ситуације која ће довести до абортуса. Међутим, људе томе треба учити. Данас су потребни обучени људи који ће информисати, усмеравати и пратити пар на овом путу. То се не може учинити без обуке, као што не можемо да возимо кола без обуке. Исто се тиче и природног породичног живота. Постоји чак и специјални термин – «природно планирање породице» (Natural Family Planing). Ако човек упозна природно устројство организма, смењивање плодног и неплодног периода, мушкарац почиње боље да разуме жену, заљубљује се у њену природну лепоту, и супружници постају свесни у којој фази физолошког циклуса се налазе. Смењивање плодних и неплодних дана је део женске природе и жене које стекну ова знања поносе се тиме што знају који је њихов циклус, поносе се тиме колико је хармонична њихова физиологија. По правилу, све добро је добро испланирано.
С Ренеом Екошаром разговарао је Игор Белобородов
Превод с француског Олесја Јакобсонс
Руски институт за стратешка истраживања
13. новембар 2013. године
