У години када обележавамо неколико значајних догађаја везаних за историју хришћанске цркве и за историју Српске православне цркве, а то су: 1700 година Миланског едикта, 800 година манастира Ђурђеви ступови, 200 година од рођења митрополита Петра II Петровића Његоша, једног од највећих наших песника и 150 година Цетињске богословије, из штампе је изашла споменица Цетињска богословија 2002-2013. у издању Богословије Светог Петра Цетињског. Она представља сажетак рада установе у последњих десет година. Аутор ове споменице је Александар Вујовић, дипломирани теолог, и свршени богослов Цетињске богословије, и уредник Катихетског програма радија Светигора. Ово је иначе трећа по реду споменица, од обнављања њеног рада. Прве две је урадио је монах мр Павле Кондић, некадашњи професор ове образовне институције.
О томе колико је она јака говори и податак да је претеча не само основних и средњих школа, већ и претеча данашњег Универзитета Црне Горе. Такође, у једном периоду, заједно са Филозофским факултетом из Никшића, организовала је научно-философски симпозион, а да не говоримо да је организовала и омогућила одржавање предавања јавних личности и професора попут амбасадорке Украјине у Црној Гори госпође Оксане Сљусаренко, проф. др Чеда Лучића, универзитетског професора из Никшића и проф. др Владете Јеротића, редовног професора Теолошког факултета у Београду, као и других не мање важних личности.
Други део даје нам преглед активности по школским годинама. Преглед рада Богословије дат је исцрпно до детаља и то кроз све сегменте. Поред настаних активности, велика пажња се поклањала и наставно-стручним екскурзијама у којима су богослови обишли и упознали се са светињама православне цркве широм васељене. Пажња је посвећена и предавањима јавних и културних посленика који су говорили о одређеним темама које нису чисто теолошке природе, али и те како се надовезују на теолошка питања, јер, не заборавимо, да је теологија једина од наука која нас учи и упућује на спознање људског живота, тј. она је наука живота.
Трећи део споменице посвећен је радовима ученика Богословије. Ја бих овај део споменице истакао значајним, јер нам говори много више. У њима је приказана суштина школовања, суштина оного што овај позив носи. Из њих се види израстање богослова, израстање духовника, и добрих желатеља на њиви Господњој.
Четврти део даје нам пресек о богословима и њиховом тренутном ангажману. Већина од њих је рукопроизведена у свештеничке чинове што је од великог значаја за православни свет и доказ успешности мисије Богословије Светог Петра Цетињског у маленој Црној Гори, али великој по светињама и светитељима који у њој обитавају и вековима стоје на њеном бранику.
Пети део јесу извештаји са обављених поклоничких путовања у којима је на један сажет начин приказано све оно што се на путу и обиласку светња могло видети. Аутор није заборавио да упути и на наставни и ваннаставни кадар Богословије дајући сажете биографске податке о њима. Аутор није пропустио а да се не осврне и на људе који су уснули у Господу са надом у васкрсење, а који су цео свој живот посветили Богословији. Ово је уједно задњи сегмент ове изузетне монографије.
Поред добро укомпонованог текста, вредност ове књиге је и у великом броју фотографија које употпуњују све оно о чему се у задњих десет година радило у овој институцији. Одлично припремљена, марљиво рађена, даје нам јасан преглед по значајним темама.
Све у свему ово дело препоручујем за читање како би се на најбољи начин упознали са једним сегментом нашег образовног система, јер у временима када се изгубио осећај за многе вредности, а посебно оне истинске, праве, ово је пун погодак.
Цетиње,
О Митровдану
лето Господње, 2013.
мр Мирко Р. Ђукић, историчар књижевности
