У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу 10. новембра 2013. године Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством освештао је обновљени звоник, послије чега је одслужена света архијерејска Литургија. Пред многобројним вјерним народом, међу којима је био велики број дјеце и омладине, молитвено је обиљежен празник Светог Арсенија, насљедника Светог Саве, а ломљењем славског колача и народним сабрањем обиљежена је и слава братства православне омладине "Краљ Милутин“.
"Тешко је описати врлине које је посједовао Свети Арсеније. Свети Сава је од свих епископа и својих ученика, које је довео из манастира Хиландара и Студенице и поставио их на епископске престоле по српским земљама, изабрао жичког архимандрита, који дакле до тада није био епископ, да буде његов насљедник. Обичај је од вајкада а и данас је, да се предстојатељ, патријарх или архиепископ једне Цркве бира из састава већ постављених епископа који су се већ показали својим радом, трудом и врлином. И свакако да је било много оних, међу епископима тог доба, који су могли достојно заузети то мјесто, али је Свети Сава одредио најдостојнијега, онога који се са њим припремао за службу Богу још у манастиру Студеници, негдје у вријеме док је Свети Сава тамо био архимандрит“, бесједио је владика Јоаникије.
"Служио је и у манастиру Вољавцу, а свој свети живот скончао је у манастиру Црнчи, који је задужбина великог хумског кнеза Мирослава. Он је, као епископ посјећивао стару Будимљанску епископију чије је сједиште било у Будимљи, као и Хумску епископију, чији је центар био у Бијелом Пољу”, бесједио је Владика.
Он је истакао да је Арсенијево житије настављено и послије његове смрти.
"И као што су мошти Светога кнеза Лазара ишле од Раванице до Сент Андреје, тако су и мошти Светога Арсенија ишле од Пећке Патријаршије до близу Сарајева. Оно што се зна, једно вријеме биле су у манастиру Шудикови код Берана, а онда у Довољи, па Добриловини, Морачи, па на Медуну и Ждребаонику и у манастиру Косијерево. Пред аустроугарском силом, пренесене су у манастир Ждребаоник гдје и данас почивају”, бесједио је Владика и истакао да је митрополит Амфилохије у манастиру Ждребаоник обновио Арсенијев ћивот, подијелио честицу моштију и наново га обукао у свештене одежде "да света служба Божија не престаје и да се наставља у све вјекове”.
"На првом мјесту захвалио је Црквеној општини Бијело Поље, која је све покренула и осмислила, правећи дугорочан план за обнову. Ушло се у програм прекограничне сарадње и за обнову ове знамените светиње добијена су средства од Европске Уније. А како и не би када је Мирослављево Јеванђеље писано, настало овдје и постало свјетска културна баштина. Свакако да и ова црква заслужује да постане дио те баштине као и манастир Сопоћани, Пећка патријаршија и Грачаница, које су већ стављене на листу заштићених светиња о којима се брине Унеско. Кад све завршимо, и кад се изграде здања око цркве како је то некад било, позваћемо све добротворе, приложнике, пријатеље, да свима лијепо и како је то уобичајено захвалимо”, поручио је владика Јоаникије.
На оба звоника стављени су нови оловни покривачи и нови крстови, које је израдио Звонко Дробњак из Бијелог Поља, а платила их је и приложила храму породица Ранка Радовића. Оловни прекривач платила је Црквена општина. Тиме је завршена прва фаза обнове светиње. Планирано је да се до 2016. црква комплетно уреди.
Од прољећа, када вријеме дозволи, биће настављени послови на коначном завршетку јужног звоника, уређењем његове унутрашњости и коначном завршетку радова за које је ЕУ одобрила средства. У првој фази обнове ЕУ је опредијелила 120.000 евра.
Неуобичајено велики број дјеце и омладине уз вјерни народ присуствовао је ломљењу славског колача и прослави Дана братства православне омладине "Краљ Милутин”, који по ријечима Хаџи- Драгише Јеремића слави 10 година постојања. "Бјелопољска православна омладина покренула је више племенитих акција како у помоћи за изградњу кућа, тако и дијељењу помоћи сиромашнима. Ту су и добровољно давање крви и велики број других активности којима смо оплеменили наш град”, казао је хаџи-Драгиша Јеремић.
