Лихтенштајн, 18. новембар 2013. г.
Свесни смо да сиријски сукоб није само конфликт који се дешава у једној понаособ узетој земљи. То је наставак процеса који се одвијају у читавом низу земаља на Блиском истоку, где све јачи постају радикални елементи, који подривају међуконфесионални свет. Тамо где они долазе на власт и узимају ситуацију под контролу, жртве постају религиозне мањине, укључујући и хришћане.
Карактеристичан је пример Ирака у којем је за време режима Садама Хусеина живело милион и по хришћана. Уз помоћ војне силе његов режим је свргнут наводно у име «демократије». Међутим, једну од последица ових догађаја представљају прогони хришћана услед чега њихов број данас износи од 150 до 250 хиљада људи, по различитим проценама. Хришћана практично више нема ни у Либији. Врло су тешка времена за хришћане у Египту: за време владавине «Муслиманске браће» учестали су: подметања пожара у храмовима, напади на свештенослужитеље и мирјане. Због тога су многи хришћани били принуђени да напусте земљу.»
«Вести о мучењима и убиствима хришћана долазе и из других региона света – из Нигерије, Пакистана, Авганистана и Индије. На Косову се скрнаве верске светиње, срушени су многи храмови, хришћани су лишени могућности да обиђу гробове својих рођака и да се моле Богу на земљи својих предака. Међутим, главно жариште прогона хришћана остаје Блиски исток.
Дестабилизација ситуације на Блиском истоку није само
последица грађанског сукоба, већ и тога што водеће светске
велесиле у овом региону имају своје политичке и економске
интересе. Неке земље овде распаљују међуконфесионално
непријатељство, што доводи до врло тешких последица по
регион. Кад западне велесиле наоружавају кољаче и убице,
киднапере људи и екстремисте, то се не може оправдати
никаквим политичким циљевима. Таоци политике западних
држава постају локални хришћани,» - истакао је
владика Иларион.
