16. јуна 2013. године у 22 часа и 40 минута после неколико недеља патње и тешких болова који су се све више појачавали у последњим часовима његовог живота архимандрит Јустин (Пирву) је напустио овај пролазни живот и преселио се на небо код светих мученика и исповедника које је толико волео и с којима је толико жудео да се сједини.
Отац Јустин (Пирву) рођен је у селу Петру Воде 10. фебруара 1919. године, у манастир Дуреу је дошао 1936. године, као свештеник пука је служио на Источном фронту у Другом светском рату, затим је био политички затвореник од 1948. до 1964. године. 1966. године је поново примљен у манастир као сабрат манастира Секу у Њамецком срезу, а 1975. године је прешао у манастир Бистрица. У јесен 1991. године поставио је камен-темељац у основе мушког манастира Петру Воде, а 1999. године је почео да обнавља женски манастир Палтин.
Од краја марта 2013. године је рак желуца, од којег је тајно боловао неколико година метастазирао, што је изазвало компликације услед којих се после мученичких страдања архимандрит Јустин преселио из овог света у други, бољи. Нека Господ упокоји његову душу!
Савети старца Јустина (Пирвуа)
Немој разобличавати оне који тугују у срцу како не би био кажњен истим жезлом и како се не би испоставило да нема никога ко би био милостив према теби кад га потражиш!
Имај на уму да и ти носиш трулежно тело и чини добро свима без изузетка.
Расуђивање је изнад свих врлина.
Немој никог прекоревати због његовог сагрешења, већ сматрај себе одговорним за све, чак и за сагрешења ближњег.
Боље је бити презиран него презирати. Боље је бити вређан него вређати.
Немој живети заједно с гордим човеком да твоја душа не би била лишена благодати Светог Духа и да на тај начин не би постала обитавалиште лукавих страсти.
Онај ко избегава испразну славу овог света у својој души осећа славу будућег века.
Мрзи спокој и имућан живот како би сачувао мир својих помисли.
Пази се мноштва сусрета и брини се за своју душу како би сачувао душевни мир.
Чувај се малих грехова како не би пао у велике.
Корисније је васкрснути своју душу из страсти размишљајући о Божанском него васкрсавати мртве.
Многи су чинили дивна дела, васкрсавали су мртве, подвизавали су се како би заблуделе извели на пут спасења, чинили су велика чуда. Многи су уз њихову помоћ спознали Бога. Међутим, касније су они који су васкрсавали мртве пали у срамне страсти. И самим тим, својих греховним делима која су постала јавна, многе су саблазнили. У стварности су сами били болесни, али уместо да се брину за своје душевно здравље, бацили су се у отворено море овога света како би лечили и спасавали душе других упропастивши на тај начин и своју наду, и душу.
Онај ко мрзи прелест и расејаност ума у овоземаљским стварима, у свом срцу види свог Владику и Господа.
Да би Бог обратио пажњу на наше врлине, оне треба да буду праћене телесним уздржањем и чистом савешћу.
Боље је живети с орловима него с похлепнима и незаситима.
Боље је живети с осакаћеним и одбаченим човеком него с гордим.
Боље је бити прогањан него прогањати; боље је бити разапет него разапињати; боље је бити вређан, него вређати; боље је бити оклеветан него клеветати.
Самооправдању нема места у животу хришћанина и оно се не среће нигде у Христовом учењу.
Ако волиш кротост, видећеш мир у својој души. А ако се удостојиш да стекнеш мир, радоваћеш се у сваком искушењу.
Бог трпи све наше немоћи, али не подноси онога ко све време ропће и кажњава га како би га поправио.
Уста и срце који благодаре Богу у сваком искушењу добијају Његов благослов и Божанску благодат.
Божијој благодати претходи смиреномудреност, а Божијој казни – надменост.
Кад је твој живот по Богу, немој се жалостити због невоља и својих љутих страсти, јер ће их Бог одузети од тебе једног лепог дана. Такође, немој се плашити ни смрти, зато што је Бог припремио будућа блага како би учинио да будеш изнад смрти.
с румунског је превела Зинаида Пејкова
