О љубави, чистоти и превари
Живимо у време кад људи, с једне стране, у дубини душе још схватају да је неправилно, лоше и рђаво варати брачног друга и да у томе постоји нешто погрешно. С друге стране, превара се у нашем друштву већ одавно не доживљава као нешто необично, зато људи по правилу не журе да исправе ову «грешку».
Како се десило да је брачна превара постала тако уобичајена појава? Зашто су људи тако лако почели да ступају у интимне односе? И зашто «грађански брак» никад неће бити срећан? На ова питања у оквиру циклуса беседа који се данас завршава одговара клирик саратовског храма Првоврховних апостола Петра и Павла, свештеник Владимир Сухих.
Цена задовољства
— Оче Владимире, шта мислите, зашто људи данас тако често варају једни друге?
— Људи су заборавили истину коју им је Бог открио. Човеково тело је храм Светог Духа Који у њему обитава. Свети Дух може да живи у човеку само онда кад су му чисти и срце и тело. А кад се човек предаје блудној страсти он као да залупи врата овог храма и више није способан да прими Божију благодат.
Прељуба је грех светогрђа, уништавања свог телесног хрма и «мале цркве» - породице. Човек се сам срозава с неба у блато, раздвајајући оно што је Бог спојио. И због тога не пате само супружници који су преварени, већ и они који су преварили, пате и њихова деца.
У претходним беседама смо говорили о томе да је смисао брака да човек научи да воли. Превара убија љубав. Она у корену уништава све напоре које су двоје улагали у изградњу своје породице. Управо због тога је брачна превара једина основа за развод, коју нам је оставио Христос.
— Али, дешава се да човек схвата да његова страст ни до чега доброг неће довести, али елементарно не може да је савлада. Шта онда?
– Ако човек разумом схвата да је блуд рђава ствар, али не може да савлада своје срце, своје жеље, то значи да треба да моли Бога да омрзне ову страсну жељу: «Господе, опрости ми што Те волим мање него ову страст, али ми помози! Сам се бори у мени да савладам ову страст.»
А дешава се да човек не само да схвата разумом, већ и срцем мрзи страст и жели да је победи, али не може. Проблем је у слабости воље, у њеној развраћености, у навикнутости на грех.
– И шта да ради такав човек, како да ојача своју вољу?
– Треба почети од малог. Најбоља вежба је пост. Ако човек може да се одрекне меса средом и петком велика је вероватноћа да ће са временом победити и теже страсти. Није случајно то што свети оци списак врлина почињу од уздржања, зато што је пост најједноставнији подвиг који може да прихвати сваки човек. Ако уопште не може да изађе на крај с блудном жељом, у томе помаже строги пост – потпуно уздржање од хране и воде. После два дана ове мисли ће нетрагом нестати.
Још делотворнији рецепт је сећање на смрт, односно ако имамо на уму да смо смртни. Ако сваког дана будете имали на уму то да живот може да се прекине у сваком тренутку, да «смрт није иза гора, већ иза леђа», одмах ће вам бити лакше. Охладићете се, отрезнићете се и видећете да је и најјача страст – пролазна, да није ништа пред лицем вечности и да је вечност без Бога превисока цена да би се њоме платило тренутно задовољство. Јер, у Новом Завету је јасно речено: «Блудници неће наследити Царство Божије.»
Клин се клином…
— У духовној литератури сам наилазила на мишљење да је блудна страст последица гордости. Како је то повезано?
— Кад је човек обузет гордошћу она га заслепљује и он не види своје право стање. Тада Господ допушта да га нападне демон блуда. И трпећи ову погубну страст која га мучи човек постаје свестан да је немоћан против ње и смирава се. Тако Господ у човеку лечи најстрашнији и по душу најопаснији грех – гордост.
Дешава се да блудне помисли муче људе који су због овог греха некога осуђивали, јер осуђивање је један од облика испољавања гордости. Сећам се случаја кад се на исповести бака од седамдесетак година жалила да никако не може да изађе на крај с блудном страшћу иако овај грех није карактеристичан за њен узраст. Међутим, ова напаст је у њеном животу била повезана с осуђивањем. Чим се за то покајала и чим је престала да осуђује – страст ју је напустила.
— Кажете да се блудна страст појављује због духовних проблема. Међутим, људи најчешће као разлог наводе незадовољство интимним животом, жале се да се са временом хладе осећања.
— Ако човек живи по црквеним правилима не прети му опасност да ће изгубити интересовање за своју другу половину, јер годишње има преко двеста посних дан кад се људи обично уздржавају од интимних односа. Верујући људи се такође уздржавају од блискости уочи великих празника и недеље која је мали Васкрс. Ако се супружници тако ограничавају они по правилу немају проблема у интимном животу, ако говоримо само о физичком аспекту. У ствари, уздржање је врло корисна ствар у браку, без обзира на то колико савремена наука покушава да нас убеди у супротно.
— Ако би један од супружника желео да поштује црквени устав, а други не, зар интимна област неће представљати повод за несугласице?
— Такав проблем постоји. Дешава се да верујући човек почиње строго да поштује постове и онда његова друга половина пати од недостатка блискости. Због тога долази до увреда и свађа. У тим случајевима треба се сетити онога што је говорио апостол Павле: «Имај своју жену као лек од блуда,» односно да човек не би ступао у незаконите односе, он треба да има нормалан интимни живот. «Не клоните се једни других, једино по сагласности, на неко време, ради вежбања у посту и молитви. А затим опет будите заједно, да вас сатана не би искушавао вашим уздржањем,» односно ако оба брачна друга желе да поштују пост, «по сагласности», то ће бити дело побожности. Али, ако жена жели да пости, а муж у датом периоду свог живота није спреман на то, она нема права да га лишава блискости. «Жена није господар свог тела, већ муж. И муж није господар свога тела, већ жена.» Главни циљ хришћанина је да кроз испуњавање заповести Божјих научи да воли. У овој ситуацији испољавање љубави ће бити испуњавање жеље свог брачног друга.
Јасно је да овај постулат не треба доводити до апсурда. Ако је жена у критичним данима или ако је један од супружника веома болестан треба се уздржавати.
Радост чистоте
— Црква не даје благослов за тако раширену појаву у нашем данашњем животу као што је «грађански брак». Зашто?
— Данас постоји извесна збрка у појмовима. Грађански брак значи да су односи регистровани у општини, односно он је грађански у смислу да није црквени, није венчан, али је то ипак брак и Црква га признаје као таквог. А оно што се данас назива грађанским браком је банални заједнички сексуални живот, а с црквене тачке гледишта – блуд. Врло је жалосно посматрати такве покушаје стварања савеза зато што су од почетка осуђени на пропаст. И статистика то неумољиво потврђује. Само се пет одсто «пробних бракова» завршава регистрацијом. А ако су млади људи ипак ступили у законити брак после искуства заједничког живота ови бракови се распадају двоструко чешће него без искуства заједничког живота.
— Чиме се то може објаснити?
— Људи покушавају да изграде породичну срећу кршећи заповест Божију. А духовни закони важе независно од тога да ли људи у њих верују или не. Човек који дозвољава себи интимне везе пре брака отвара врата греху. Он је већ попустио и биће му веома тешко да се одупре саблазнима кад се ожени.
Ако људи не чувају чистоту пре брака, ако су пре свадбе будући супружници незаконито живели, ако су варали своје жене или мужеве, то обавезно оставља траг. Они ће за то платити невољама, породичном неслогом и здравственим проблемима. То је као прво.
Као друго, страст која често везује људе у оваквом савезу има својство да брзо прође. И људи треба да се упитају шта ће остати између њих кад се интимни односи прекину бар на неко време. Због болести, трудноће или привременог раздвајања.
Период удварања је потребан управо зато да би се вереник и вереница упознали, не као полни партнери, већ као личности – с душевне, пријатељске стране. И нарушавајући своју девственост пре брака човек већ много тога губи, он више никад неће моћи да искуси оне радосне осећаје новине и чистоте односа који се дају целомудреним људима.
Заједнички љубавнички живот не претпоставља праву љубав и одговорност. У основи оваквих односа увек се крије неповерење. Или један, или оба партнера као да кажу: «Нисам сигуран да ћу моћи да проведем с тобом цео живот.» Кад се мушкарац и жена заиста воле они немају сумње поводом тога да ли треба да се региструју.
— Шта да раде људи који се нису сачували у чистоти?
— Нема ничега што се не би могло променити уз Божију помоћ. Господ лечи наше ране, само да се човек искрено покаје, да се исповеди и да почне да се поправља. Главно је да не пада у очајање због свести о томе колико је грешака учинио. Ако нас Бог трпи док грешимо, зар ће се окренути од нас кад престанемо да грешимо? Породична срећа, као и све у нашем животу, не зависи само од наших напора. Она је у Божјим рукама, а Бог оне који су Му верни нипошто неће оставити.
Новине „Саратовска панорама“ бр. 46 (923)
