У свечаним просторијама Етнографског музеја у Београду, 26. новембра, отворена је изложба ’Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов’, посвећена 200-годишњици рођења Владике црногорског и брдског Петра II Петровића Његоша. Аутори изложбе су Драгомир Ацовић, Гордана Гордић, Викторија Камилић и Биљана Црвенковић.
Свечаност отварања изложбе отпочела је појањем хора Краљ Петар I и поздравним речима добродошлице које је многобројним присутним представницима културног живота престонице упутио директор Етнографског музеја Мирослав Тасић.
Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као први говорник, подсетио је на Његошев аманет да „вјечни санак снива и почива“ на Језерском врху Ловћена у капели коју је сам подигао и посветио своме светом претходнику Митрополиту Петру I Цетињском. Посебно је истакао бригу Његошевог потомка, краља Александара да се обнови Ловћенска капела после скрнављења и разарања од аустроугарске војске током Првог светског рата. У том контексту, као изразити пример очувања континуитета са првобитном капелом јесте чињеница да је у новообновљену капелу узидан најсветији део разреног храма а то је Часна трпеза на којој се служи Божанствена служба. Своје излагање Митрополит је довршио наводима из писма које је недавно упутио Председнику и Влади Црне Горе, у коме је, у својству Митрополита Црногорско-приморског и наследника Петра II, истакао захтев да се обнови завет Ловћенског Тајновидца.
С обзиром да се ове године у читавој хришћанској васељени обележава 1700 година Миланског едикта, Митрополит Амфилохије је искоритио прилику и у спомен тог знаменитог догађаја у историји Хришћанства, донео је три примерка реплике Подгоричког дискоса, ранохришћанског богослужбеног предмета са простора Диоклијске епископије. Реплика дискоса, који се чува у музеју у Петровграду, урађена је у ограниченом броју примерака и подељена поглаварима и највишим представницима хришћанске васељене који су учествовали у прослави Миланског едикта у Србији и освештању Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. Имајући на уму општи значај три знамените културне установе српског народа: Матице српске, Народног и Етнографског музеја, Митрополит је предао заступнику председника Матице српске, г. Миодрагу Матицком, г. Бојани Бојић Брешковић, директору Народног музеја и г. Мирославу Тасићу, директору Етнографског музеја, по примерак Подгоричког дискоса са посветом. Уз дискос, Митрополит је предао и монографију о управо освештаном Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици и такође управо објављени први каталог ризнице Цетињског манастира.
Потпредседник Матице српске г. Миодраг Матицки исказао је речи захвалности за знаменити прилог који употпуњује фондове културног блага српског народа које наведене институције чувају, посебно истакавши чињеницу да дар долази у Матицу српску са свечаности посвећене Митрополиту Петру II Петровићу Његошу, који је био члан Матице српске а кроз руке његовог наследника на светосавској столици Зетских и Црногорско-приморских митрополита са часном титулом Егзарха Свештенога трона Пећког.
Пригодне речи у славу Његошевог генија и уметничког подвига архитекте Краснова изрекли су Престолонаследник Александар Карађорђевић, академик Владо Стругар и Матија Бећковић.
Кроз сачуване визуелне представе и историјске документе на изложби је приказана мученичка путања капеле за коју је камен темељац поставио сам Његош и њено разарање од аустроугарске војске а потом и обнове коју је, са благословом Митрополије црногорско-приморске и владарским покровитељством краља Александра, Његошевог потомка, извео руски царски архитекта Н. Краснов. Приказан је и наставак њеног страдања кроз разарање од стране безбожничке власти 1972. и подизање Мештровићевог маузолеја.
У другом делу изложбе приказан је широки архитектонски опус Николаја Краснова.
У свечаним просторијама Етнографског музеја, током тринаест дана трајања изложбе, од 26. новембра до 9. децембра, у вечерњим часовима, биће реализован пратећи програм који ће се састојати од беседа и предавања посвећених Његошевој личности и делу, као и од уметничких дела инспирисаних духом једног од највећих архијереја, владара, песника и философа српског народа.
У пратећем програму изложбе највављени су као учесници: Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, аутори изложбе Гордана Гордић и Драгомир Ацовић, Миро Вуксановић, Димитрије Големовић, Александра Вранеш, Мило Ломпар, Никола Кусовац, Предраг Драговић, Драган Лакићевић, Рајко Петров Ного, Никола Шиндик, Вицо Дардић, Ана Миловановић и други.
П. Кондић
фото: З. Тричковић
