Зборник радова „Међународни научни скуп – Осам векова Милешеве“ I – II. Издавач: Манастир Милешева, 2013.
Светионик српског народа, кандило српске вере, сведок прошлог и будућег времена, манастир Милешева 2019. године пуни осам векова. У осамстогодишњој историји Милешева је "служила као црква, манастир, маузолеј, седиште митрополије, штампарија, караванско-трговачка станица, саборно место народа, дипломатско свратиште европских и домаћих посланстава и путописаца, да би под крај 19. века постала и уметнички споменик који се данас налази на листи за улазак у светску културну баштину под УНЕСКО-м." (Драган Николић, Милешевска епархија, Дани Сретена Вукосављевића ХХIII, Пријепоље, 2007).
Манастир Милешева је, поред Хиландара, Пећке патријаршије, Жиче и Студенице, одувек имао посебан статус у духовној свести православних Срба, као место на коме су почивале мошти највећег српског христоносца и христољубца. Имајући управо овакву свест, Епископ милешевски Господин Филарет нас учи: "Оно што је Гроб Господњи за све хришћане, то је гроб Светог Саве за све Србе".
Епархија милешевска са владиком Филаретом разним садржајима, вредним делима и великим подухватима иде у сусрет овој великој годишњици. Овог лета Господњег, када смо обележавали 1700 година од права на слободно исповедање хришћанства, 900 година од рођења Симеона Мироточивог, 300 година Карловачке митрополије, 200 година од рођења Његоша и 100 година од упокојења патријарха Лукијана Богдановића, света српска лавра, манастир Милешева у својству издавача радује све нас управо изашлим из штампе вредним делом: Зборник радова „Међународни научни скуп – Осам векова Милешеве“, са научног скупа одржаног од 6. до 8. новембра 2012. године у Милешеви.
„Радују се бесмртне душе светога краља Владислава, ктитора овога светога храма, и његовог стрица Светога Саве, и душе свих из светородне лозе Немањића. Радујемо се и ми што овим Зборником исписујемо скори почетак деветог века трајања ове неугасле светиње српског рода. Молимо се за душе све наше браће и вишевековних духовника који бринуше о овој светињи борећи се и у најтежим временима за Крст часни и слободу златну!“ - пише у уводном слову Епископ милешевски Филарет, који је трудом и залагањем благочестивог народа, свих епархијских органа, свештенства и преподобног монаштва и својим личним трудом успео да на територији Епархије обнови запустеле манастире и храмове, подигне нове цркве. Манастиру Милешеви је враћен њен вековни сјај и лепота, манастир живи пуни духовни живот - у манастирској цркви, пред гробним местом Светог Саве, чита се Акатист овом светитељу свакога дана.
Зборник о осмовековној Милешеви представља пут памћења, пут живота и пут који осветљава нашу будућност. Како каже Епископ милешевски Филарет, „манастир Милешева, који су многи вековима звали и манастир Светога Саве Српског, био је и остао духовни и културни светионик српскога народа. Он је то био не само савршенством своје архитектуре и уметности, него и снагом култа Светога Саве чије су свете мошти овде почивале дуже од три и по века.“
Многи су истраживачи заступљени у овом Зборнику: археолози, историчари уметности, историчари црквене уметности, палеографи, византолози, историчари, етнолози, богослови, историчари књижевности, научници других области, из Србије и Црне Горе, Русије, Италије и православних земаља у окружењу. Из објављених научних радова, са резимеима на српском и енглеском језику (преводиоци: Милован Катанић, Ивана Миличић, Ненад Недовић), свако може стећи додатна сазнања о Милешеви, али и учинити нови корак у свом научном истраживању ове светиње.
Многи су проносили славу Милешеве широм света, почев од разних путописаца и путника намерника до учених људи и истраживача, све до нашег доба,
преко чувеног Енглеза Артура Еванса, затим Француза Мијеа и Руса Окуњева до нашег историчара Светозара Радојчића и многобројних других, као што је то седамдесетих година двадесетог века славу милешевске религиозне уметности проносио у свету и Бели анђео (први поздрав из Европе далекој Америци и поздрав читавој васељени).
Данас славу Милешеве проносе многи стручни сарадници аутори, а међу њима и руски аутори: Лариса Орлов са Миленом Репајић (Комнинска слика идеалног владара и идеологија Стефана Немање), Татјана Афанасијева (Јужнословенски превод „Слова Светог Григорија о Литургији“), Елена П. Кудрјавцева (Палестински списак Светог Синода Руске Православне Цркве и место у њему манастира Светог Саве Српског у Милешеви), А.М. Пентковски (Нецариградске карактеристике чинопоследовања венчања у раним српским требницима).
За све нас најзначајнији је сваки нови траг и податак о Светом Сави, о његовом култу, о чему се говори у овом Зборнику: Свети Сава у Бугарској историографији (Радивој Радић), Познате и непознате представе Светог Саве Српског из отоманског периода у Бугарској (Аксинија Џурова и Светозар Ангелов), Значај култа Светог Саве у манастиру Милешеви (Славољуб Пушица), Култ Светог Саве код муслимана (Салих Селимовић).
Даље научне прилоге дали су: Драгољуб Марјановић, Гордана Томовић, Васа Лупуловић, Даница Бојић, Љубомир Поповић, Милић Ф. Петровић, Ђорђе Јанковић, Радован Бунарџић, Марина Бунарџић, Гордана Гаврић, Мирко Ковачевић, Дејан Радичевић, Бранислав Цветковић, Светлана Пејић, Бранка Иванић, Ненад Макуљевић, Саво Дерикоњић, Гордана Јовановић, Радојица Јовићевић, Јелица Стојановић, Виктор Савић, Владимир Р. Поломац, Видан Б. Николић, Злата Бојовић, Драгиша Милосављевић, Љиљана Ж. Пешикан – Љуштановић, Јован Љуштановић, Петар Влаховић, Бојан Јовановић, Боса Росић, Јово Медојевић, Саша Милосављевић, Жарко М. Петровић.
Љубав према Православљу и нашим светињама, посебно према манастиру Милешеви, усвојим прилозима посведочили су и историчари уметности Роса д Амико и Камило Тароци, из Италије.
У овом издавачком подухвату са својим радовима присутни су и професори на Богословском факултету у Београду: Предраг Пузовић (Будимљанско-полимска епархија од 1947. до 1956), проф. др Владимир Вукашиновић (Света тајна брака у Милешевском штампаном Требнику), проф др Радомир Поповић (Послушања настојатеља - игумана), као и игуман манастира Студенице архимандрит Тихон (Од милешевског темплона до најстаријих трагова) и Радован Пилиповић (Манастир Милешева и Светосавље у културној политици патријарха Варнаве Росића).
Истичемо необично значајну и драгоцену Библиографију радова о манастиру Милешеви Добрила Аранитовића, који је скупио буквално све шта је о манастиру до сада писано или тек забележено!
У Зборнику запажамо и изузетне фотографије манастира Милешеве. Милешева сија као драгуљ на снимцима познатог америчког фотографа Ларија Ангиера из Џексона, Калифорнија.
Зборник радова Међународни научни скуп – Осам векова Милешеве наћи ће своје место у библиотекама, научним установама, у српским домовима широм васељене. Проносиће широм света славу ове наше лавре као сведок прошлог и будућег времена.
Ово капитално дело је објављено у два тома, на укупно 900 страница, и изузетно је технички опремљено, свакако је на похвалу Патријаршијске штампарије.
Зорица Зец
