Свети апостол Андреј Првозвани је литургијски обележен у манастиру Свети Врачи у Зочишту. Литургији је присуствовало седамдесетак верника из свих крајева Косова и Метохије, који су дошли да честитају крсну славу игуману манастира архимандриту Стефану. Литургију је служио протојереј ставрофор Миленко Драгићевић, а саслуживали су му игуман Стефан и јереј Срђан Миленковић. По завршетку Литургије и резању славског колача, отац Стефан се обратио окупљеном народу пригодном беседом:
Ево нас браћо и сестре, кад нас заиста благодат Духа Светога сабра на ово свештено узвишено литургијско славље, кад је Небо спуштено на земљу, јер је Господ тако Себе хтео да да, да буде доступан свима и телесно, да Га примамо у Светом Причешћу, да Га имамо у свакој светој литургији. А ту силу Божју пронели су Апостоли онда, а тако и Првозвани апостол Андреј који је све оставио и кренуо за Христом. И ако је пре тога био ученик Јована Крститеља, када је чуо од свог учитеља да је дошао Онај очекивани Месија, коме свети Јован Крститељ ,,није био достојан ни ремена на обући Његовој да одвеже“ одма је духом светим схватио и кренуо за новим учитељем и у апостолску службу је примљен, као и други из реда простих рибара, а не моћних великаша, јер је Господ хтео да посрами силне оним смиреним и кротким и тада непознатим људима из Галилеје, који су за разлику од оних књижевника и фарисеја, учитеља тадашње исправне цркве Божје, нису познали Месију, они су Га познали јер су Га чекали и искрено срцем тражили. Ето такве Апостоле и апостола Андреја ми прослављамо, јер заиста та благодат Духа Светога која је окупила Апостоле око Христа, створила је прву заједницу Цркве Божје која до данас постоји, јер ,,Црква је стуб и тврђава истине и неће јој ни врата пакла наудити“ и заиста ван Цркве нема спасења и ми који смо у Цркви Божјој можемо се надати да нам је Бог отац, пошто нам је Црква мајка. Ето, томе нас поред осталог уче и Апостоли који су пронели веру по целој васиони и оставили својим наследницима епископима, свештеницима, и верном православном народу да то сведоче као једину истину, јер је пут истина и живот сам васкрсли Господ Христос чији су они били носиоци благодати и они су учили васељену, онда када је Господ узневши се од нас сео с десне стране Бога и Оца. Али није одступио од нас Господ Христос, јер ево ту је у Цркви Божјој толико дуго, ево ту је међу нама на свакој светој литургији, у нашим домовима где се год име Божје прославља, где ми крсне славе славимо и Богу се молимо.
Свети Сава је знао да ће временом ослабити вера у нашем народу и оставио нам крсну славу баш зато да се бар тада, једном у години, ако не више како би требало, наш народ сети чији је, шта је његов пут, шта је призвање, да имамо светитеље за заштитнике, да су нам они род рођени који су на Небу, и који нам помажу. И то је смисао славе коју ми славимо као православни хришћани, као они који имају наде у вечни живот. То нам сваки од светитеља које ми прослављамо као кућне славе говори, учи, јер нисмо се окупили на својим славама да бисмо само гозбовали, већ да би се сетили имена Божијега. А којим речима можемо ми да прославимо Апостоле, ми, који смо овако слаби данас православни хришћани? Заиста ничим. И чиме смо ми њихови наследници? Заиста не можемо да се похвалимо ничим, сем ето, да имамо наде да ће нас Господ укрепити, да ће нам дати силе своје, да истрајемо у овим временима која су тешка. Али верујте, никад нису била ни лака за православне хришћане. Јер они који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени. То каже Свето Писмо, то су нелажна уста Христова рекла и Он је још додао ,,нисам дошао на земљу да донесем мир него да донесем мач, да раздвојим верне од неверних, да лажни мир склоним, а да вам дам истинити мир свој који није од овога света“. Зато ми православни хришћани тражимо најпре тај мир духовни, који је Царство Небеско у нама, који се даје само благодаћу Божјом. Ето, такав мир је нама Господ оставио и наравно победио је смрт својим васкрсењем. Неко ће рећи како кад смо смртни? Да, али нисмо више у оковима адским које је Господ тада разрушио и праведнике у Рај увео и сваком од нас пропутио пут у Рај и дао нам могућност и наду да и ми, кроз покајање и милост Божју, можемо доћи до Царства Небеског. Зато и трпимо сваку недаћу која нас овде снађе. Али је требамо трпети са благодарношћу, јер, и ако није воља Божја да ми страдамо, Божје допуштење ради наших искупљења и грехова наших које је мноштво.
Свако нека се запита и види у своме животу, дубоко у својој души, да ли је заиста толико праведан или најчешће због грехова својих страда. А ми, као народ српски, страдамо највише и искључиво због грехова својих, због богоодступништва и свега онога што сви ми знамо из личног живота и из живота нашег народа око нас који, како живе свако ће одговарати. Али заиста, страдање је само због тога. Нека нас укрепи Господ васкрсли Христос и Његови Апостоли и данашњи празник светог апостола Андреја да нам буде на корист, јер је он који је заиста показао да је ношење крста исправно и он се, као и остали апостоли, није уплашио крста, јер кад су њему претили да ће га на крст распети као Господа он је рекао,, ако би се крста бојао не би га ни проповедао“. И зато нека нас укрепи крстом својим Господ, да и ми носимо свој крст на земљи. Амин.
У манастирској трпезарији припремљена је трпеза љубави за све госте, а појци су запевали старе српске песме.
