У Руском центру за науку и културу 25. децембра 2013. године одржана је церемонија отварања бронзане бисте императора Николаја II уз спонзорску и духовну подршку Московског Сретенског манастира.
Биста је рад еминентног скулптора, народног уметника Русије Вјачеслава Кликова. Долазак бисте у Београд организован је као међународни крсни ход под називом «Братски пут», који је на свом путу од Москве до Београда прошао кроз неколико словенских земаља.
Руском центру за науку и културу ова бисту jе даривана поводом обележавања 400 година Династије Романов и 80 година рада «Руског дома» у Београду, који је приликом отварање 9.04.1933. био назван «Руски дом императора Николаја II Романова». Уметнички дизајн постамента споменика поверен је познатом српском скулптору Миодрагу Живковићу. Биста је постављена у фоајеу библиотеке Руског дома.
Година јубилеја династије Романов је у Београду обележена низом културних манифестација. Свечаност је отворио директор Руског дома Михаил Денисов поздравивши посебно генерације руских емиграната, чија је судбина дубоко везана за Руски дом. Михаил Денисов је заједно са представником савременог српског козаштва, козачким пуковником Војиславом Видаковићем отворио бисту.
Старешина храма Руске Православне Цркве у Београду протојереј Виталије Тарасјев и јеромонах Московског Сретенског манастира отац Игнатије освештали су бисту Императора.
На церемонији отварања присутнима су се обратили амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и амбасадор Белорусије у Србији Владимир Чушев.
У свом обраћању Александар Чепурин је истакао да светлу обележавања 100 годишњице почетка Првог светског рата, која се обележава у августу 2014. године, посетио је на значај личности Николаја II за историју српско-руских односа у Првом светском рату, када се Русија по цену огромних жртава заложила за заштиту слободе и државности Русије. Владимир Чушев је подсетио да су се борбе у Првом светском рату водиле у на територији Белорусије у градовима Барановичи и Могиљов, где се налази штаб главнокомандујућег Императора Николаја II.
У име покољења руских емиграната у Београду, присутнима се обратио профессор Андреј Тарасјев, који је говорио о својим успоменама о Руском дому, у који је дошао као шестогодишњи дечак. Он је истакао важност овог симболичног повратка императора у Руски дома, чије је име носио на отварању, као спомен на остављену отаџбину.
У фоајеу код споменика представљена је и изложба «Козаци у служби императора», кају је на молбу Россотрудничества припремио московски Државни историјски музеј. Изложбу је представио Константин Игошин виши научни сарадник.
Још од свог постанка Козаци су били универзална оружана снага. Они су на основу многовековног искуства владали најразличитијим техникама борбених дејстава. Војни стручњаци оценили су козачку коњицу најбољу на свету лаку коњицу. У време царске Русије коришћени су управо као непобедива лака коњица. У Првом светском рату учествовало је 300 хиљада Козака.
Константин Игошин је додао да је изложба мобилна и да се нада да ће бити показана и у другима градовима Србије. Исте вечери представљена је и продукција Императорске фабрике порцелана, кога је представила званични увозник за Србију Јулија Серебрјакова.
У уметничком делу програма наступила је руска списатељица Станислава Разумовска, која је говорила стихове руских песника, а Данило Кљукин је уз гитару отпевао неколико нумера у част Николаја ИИ и руским емигрантима који су нашли своју нову домовину у Србији као и војницима и официрима Србима и Русима који су учествовали у Првом светском рату борећи се Слободу, Отаџбину и Словенство.
