Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ је, након двије године рада, успјешно завршила пројекат фототипског издања сарајевског преписа Законоправила Светог Саве.
У предговору овог фототипског издања подсјећа се да у овом немирном времену, пуном неизвјесности, када се на свјетским позорницама морална начела све више гасе, а себичност узима све више маха, Цркву као мајку, пуну љубави према својој дјеци обузима брига и страх.
„На мјесто Божјих закона који чувају достојанство човека, обезбожени људски род све више истиче неке необуздане слободе којих би се посрамила и животиња, а не људско биће. Због тога наша света Српска православна црква износи пред своју вјерну дјецу, као најбољег од најбољих и најзаслужнијег од најзаслужнијих светитеља - Саву, да обасја пут којим Србима ваља ходити у тамној ноћи глобалне антикултуре,“ наглашено је у предговору.
Посматрајући светитеља Саву кроз његов анђелски живот и дјела на земљи, у предговору се истиче да га видимо као првог и највећег у роду српском.
„Видимо га сталним молитвеником пред престолом Божјим. Он се није иселио из свога потомства, већ је стално настањен и усељава се у подмладак наш. Он загријева срца наша, јер се 'радом показиваше апостол'. Премудрост га обасја великом свјетлошћу, коју не остави у туђој земљи, него је донесе у отачаство своје и постави на свијећњак свенародног олтара како би обасјавала цијелу земљу, загријевала срца свих и подизала ниво духовности до престола Божјег. Како је засијао пуном свјетлошћу прије толико вијекова, тако сија и данас, јер су му дјела неумрла, увијек савршена и истинољубљем снажна,“ каже се у предговору ове књиге.
Сарајевски препис Законоправила Светог Саве потиче највјероватније непосредно од преписа Будимљанског епископа Теофила из 1252. године. Рукопис који се чува се у музеју Старе православне цркве на Башчаршији настао је средином XIV вијека, најкасније 1371. године, негдје у Босни. Писан је на пергаменту и садржи 367 листова.
