Поводом годишњице обиљежавања страдања Срба у добојском логору, дана 25. децембра 2013. године, у организацији Центра за културу и образовање Добој и Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја, одржано је књижевно вече на коме су представљени радови и извршено је уручење награда на објављеном конкурсу на тему „Српске Голготе XX вијека“.
Сутрадан, 26. децембра 2013. године у просторијама сале Скупштине Града Добоја, одржана је, веома посјећена од стране добојских студената, средњошколаца и ученика, Јавна трибина на тему „Срби и Први свјетски рат“. На трибини су веома надахнуто говорили познати српски историчари и Универзитетски професори Жељко Вукадиновић, Драган Марковић и Слободан Шоја.
Дана 27. децембра 2013. године, 98 година након отварања Добојског логора, свештеници добојских парохија служили су у Спомен храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју молитвени помен за 45.791 интернираног настрадалог Србина, у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата.
У овом логору страдало је неколико генерација бројних српских породица и тиме је једна западноевропска држава, у дотадашњој историји цивилизоване Европе, починила први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске .
Централно Спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се поред порте добојског Спомен храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју.
У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је објавила књигу "Споменица 1915-1917", а 18. септембра 1938. године тадашњи српски Патријарх Његова Светост Господин Гаврило ( Дожић), са више архијереја Српске православне цркве освештао је Спомен храм Светих апостола Петра и Павла и изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци преко 12 000 жртава добојског аустроугарског логора. Из многих крајева Краљевине Југославије тог ведрог и топлог септембарског дана стигло је у Добој око 30.000. вјерника, грађана, представника крунског савјета, владе, хуманитарних, националних и других организација. Покровитељ ове велике свечаности било је министарство шума и руда Краљевине Југославије.
Према подацима из књиге "Добојски логор" покојног Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, у логор је од 27. децембра 1915. године, када је основан, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, био интерниран 45.791 Србин.
Међу интернираним Србима било је 16 673 мушкараца и 16 996 жена и дјеце из БиХ, те 12 122 српских војника и један број старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Добојски логор основале аустроугарске власти 27. децембра
1915. године с намјером да се српско становништво са
простора пограничне зоне са Србијом и Црном Гором, горњег
Подриња и источне Херцеговине, уклони са вијековних
огњишта и остави простор за насељавање неправославног
живља.
Таква пракса према српском човјеку настављена и у Другом
свјетском рату, па и у овом посљедњем
отаџбинско-одбрамбеном рату српског народа на просторима
БиХ .
Прва страдања Срба, у Првом свјетском рату, су она у Албанији, која су добила облике епопеје, затим страдања у Араду у Румунији и Сопрањку у Мађарској, која су заједничка стратишта за све Србе, те треће, као најмасовније и најсвирепије, страдање у аустроугарском логору у Добоју.
Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје логорашима положиле делегације Предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ , као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске.
Након полагања вијенаца у великој сали Центра за културу у Добоју одржана је Духовна академија на којој су, између осталих, наступили хор Српско црквено пјевачко друштво "Богољубље" из Добоја и ученици добојских средњих школа, који су извели пригодан колаж-програм посвећен сјећању на страдање Срба и на жртве аустроугарског логора у Добоју.
Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске уврстио је интернацију Срба у добојски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године, као догађај од републичког значаја масовних страдања српског народа на овим просторима.
протојереј-ставрофор Растко Максимовић
