10. јануара у Амбасади Русије у Србији био је одржан Божићни пријем за представнике Српске православне цркве.
Догађај су увеличали својим присуством Његова Светост Патријарх Српски Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ Бачки Иринеј, Народни посланик Народне скупштине Републике Србије Драгомир Карић, Директор Владине Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Милета Радојевић, Командант Противтерористичке јединице МУП Србије Горан Драговић, Старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду Протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, Јеромонах Московског Сретењског манастира Игнатије као и други представници православне цркве и православних НВО у Србији.
Током пријема били су размотрени резултати посете Светог Патријарха Српског Иринеја Русији, Белорусији и Украјини поводом 1025-годишњице Крштења Руси као и путовања Светог Патријарха Московског и све Русије Кирила Србији и Црној Гори ради учешћа у прослави 1700-годишњице Миланског едикта. Гостима је био приказан видеоснимак о учесницима ових билатералних догађаја.
Свечани пријем је отворио Говор Амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина који је наиме рекао следеће.
„Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, досточтиме владике, даме и господо!
Данас смо се окупили на самом почетку Нове године како бисмо погледали у будућност и сетили се прошле године која је била богата на контакте између Руске православне цркве и Српске православне цркве.
Данас ћемо се присетити два епохална догађаја из прошле године – посету Његове Светости Патријарха Иринеја Русији, Белорусији и Украјини у вези са прославом 1025. годишњице крштења Русије као и посету Његове Светости Патријарха Кирила Србији и Црној Гори ради учешћа у ваистину величанственој прослави 1700. годишњице Миланског едикта уз учешће представника свих помесних православних цркава. Многи од наших данашњих гостију учествовали су у одржавању ових догађаја у Москви, Санкт-Петербургу, Кијеву, Минску, Београду, Нишу и Подгорици.
Русија и Србија су ушли или улазе у фазу активног привредног и цивилизацијског развоја, настојећи да уврсте своје земље у ред најразвијених и најпросперитетних, а живот људи да направе срећним и успешним. Огромну улогу у томе играју наше сестринске православне цркве које се старају о очувању нашег православног идентитета, наше културе, наше повремено трагичне али велике историје.
Ако изгубимо духовне корене, ми, Срби и Руси, изгубићемо и своје темеље, односно стимулансе за прогрес и развој.
Сада је мода на ревидирање морала и етике, брисање националних традиција и националних култура. Од друштва се сада захтева не само да призна право сваког на слободу савести, политичких ставова и приватног живота, већ и да обавезно призна једнакост супротних по свом значењу појмова. То изврта саму идеју демократије. Већина људи како у Русији тако и у Србији не прихвата такву ревизију, која наноси велику штету хришћанским, шта значи и европским вредностима, као и култури.
Русија сад доживљава други хришћански, православни препород. У Москви се сада гради једна-две нове цркве сваког месеца. За десет година за петсто московских цркава додаће се још двеста нових, у новим општинама града. Ваистину је то „поновно покрштавање Русије“.
Уочи Олимпијских игара у Сочију на улазу у гигантски Олимпијски парк се гради комплекс за лечење свештеника као и храм Нерукотворног образа Христа Спаситеља. Гради се на основу прилога приватника и организација. Црква је у византијском стилу и подсећа некако на храм Светог Саве. Била је освештена пре пет дана.
Нама је јако драго, срећни смо да Вас видим данас у Амбасади, рачунамо на редовне састанке у Новој години, на добру сарадњу.“
