Одговор: Фармацеути који припремају та средства, и доктори који их, у пракси, дају, скривају истину о стварном дејству тих препарата. Сам назив контрацептивна средства, односно средства против зачећа је чиста камуфлажа. Ни једно од тих средстава не може у потпуности да гарантује заштиту од зачећа и зато су она намењена убиству плода након зачећа. Већина тих средстава се уопште не односи директно на зачеће, него су намењена за убиство живог ембриона. Она најчешће изазивају његово тровање.
Што се тиче такозване спирале, и ту се ради о превари. Спирала не спречава зачеће, него кретање ембриона, већ оплођене ћелије. Речено језиком хришћанске антропологије, ту се догађа убиство човека с бесмртном душом који још увек нема развијено тело. Он бива лишен своје животне средине која му је неопходна за развој и зато након неколико дана умире. Но, ако ембрион, без обзира на спиралу, успе да се учврсти у мајчином телу, тада спирала служи да би га ишчупала и избацила ван тела. Тако се догађа убиство а да то жена можда и не зна нити претпоставља. Живи плод у њеном телу бива убијен механички или хемијски. Због свега тога, контрацепција у већини случајева представља миниабортус и у том смислу се не разликују од обичног убиства.
Питање: Значи ли то да се између абортуса и контрацепције може ставити знак једнакости?
Одговор: Да, али уз напомену да се контрацептивним средствима врши много већи број убистава него абортусима. При употреби тих средстава код жене се годишње у просеку догоди неколико зачећа, што значи неколико убистава. Нажалост, већина жена не схвата да уградњом спирале већ постају потенцијалне убице. Иако Црква забрањује употребу контрацепције, неки свештеници не схватају механизам њеног деловања и сматрају да у том случају, иако се чини грех, ипак то бива без убиства и проливања крви и гледају на то као на окрутну реалност данашњице из које не могу да нађу излаз и алтернативу. Било је случајева у којима су свештеници својим духовним чедима дозвољавали употребу контрацепције и допуштали тим женама да се причешћују. За време исповести и причешћа у утроби жене може да са одвија мучно убиство њеног детета контрацептивним средствима. Причешће за време убиства је страшни парадокс нашег данашњег духовног живота!
Питање: Шта можете рећи о савременим методама лечења неплодности?
Одговор: Римски папа је зачеће вештачким путем поздравио као значајно научно достигнуће. Нећу се дотицати технике вештачке оплодње јер је то ствар лекара специјалиста. Али ћу се само зауставити на најраширенијој методи у којој се користи концентрат сперме. Он може истовремено да оплоди мноштво ћелија у епрувети (то су већ жива бића), а затим се неколико ембриона преноси у тело жене. Временом се врши нова селекција тако што се један ембрион оставља у животу, а остали бивају убијени, и то тако да им се обично иглом прободе срце. При таквој оплодњи се може рећи да плод расте на гробљу своје браће и сестара. У трбуху ајкуле која рађа живе младунце младунчад како расту, тако почињу једно друго да једу све док не остане само једно, оно најјаче. Оно је преживело зато што је успело да поједе осталу младунчад. Утроба жене која је пристала на такав метод лечења, слична је трбуху ајкуле. И у овом случају остаје само један ембрион, а остали гину, али не у међусобној борби, већ по избору лекара.
Преузето из књиге „Како породици вратити изгубљену радост“
(Манастир Подмаине, 2012.)