Доносимо интегрални текст изјаве Његовог
Преосвештенства Епископа јегарског г. др Порфирија, коју
је дневни лист „Политика“ објавио 16. јануара
2014. године:
„Не
постоји дилема да ли је важније да се Црква бави
харитативном делатношћу или да гради нове и обнавља
старе храмове. Неопходно је и једно и друго. Црква се,
од апостолских времена, као неодвојиви део своје мисије
на земљи, стара о сиромашнима и свима који су на било
који начин егзистенцијално угрожени. Наравно, у оним
помесним Црквама које, у новије време, нису преживеле
деценије прогона, којима није одузета имовина, као што
је то, на пример, случај у Грчкој, харитативна
делатност је изузетно развијена. У нашој помесној
Цркви, ситуација је нешто другачија. Постоје читава
подручја, нарочито градска, која немају храмове. Има
градова са више десетина хиљада душа, који имају само
један храм. Црква, којој до данас није враћена сва
одузета имовина, дужна је да обнови велики број
манастирских и парохијских храмова који имају
непроцењиву историјску и уметничку вредности. А храм је
централно место Цркве. Место у коме се служи света
Литургија, света Тајна над Тајнама, срце целокупног
живота Цркве. Без храмова и без свете Литургије, била
би бесмислена и било која друга делатност Цркве, па и
харитативна. У свим нашим епархијама, пре свега у
зависности од могућности, постоји харитативна
делатност. У свакој епархији постоји Верско-добротворно
старатељство, подружнице Кола српских сестара и друге
локалне организације и заједнице које се првенствено
баве харитативном делатношћу. У већини случајева то је
преко граница могућности. То јавност не зна, зато што
архијереји и свештеници не воде бригу о промоцији, него
раде у духу јеванђелске поуке да не зна левица шта ради
десница.
У манастиру Ковиљу, и поред потребе да се ревитализују
манастирски објекти, братство већ годинама, до недавно,
искључиво о свом руху и круху,води бригу о великом броју
момака и девојака који болују од болести зависности. Исто
тако, кроз фонд Привредник ангажујемо се у обезбеђивању
стипендија за даровите а сиромашне ученике и студенте;
трудимо се и у збрињавању старих. Никада, о свим овим
делатностима, нисмо покренули маркетиншку акцију, али ако
нас неко упита то не кријемо.
Уколико је, пак, у некој епархији, као што то наводи
владика Григорије, подигнуто довољно храмова, да задовољи
духовне потребе макар овог нараштаја, то је за сваку
похвалу. Али тренутна ситуација у дедовини Светог Саве, је
ипак нетипична из низа разлога, и услови у којима наш
народ тамо живи, на срећу, не могу се поистоветити са
другим црквеним областима. Не знам ни једну другу епархију
у којој нема потребе за новим црквама или за обновом
постојећих“.
18 января 2014 г.
