С благословом Архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, а у част прославе 600 година од пОдизања цркве Светог Николе у манастиру Праскавица и у спомен на архимандрита Дионисија Миковића (18611942), књижевника, издавача и родољуба, из штампе изашло фототипско издање „Српског Магазина” часописа који је излазио за 1896. и 1897. годину.
Фототипско издање објављено је у издању манастира Праскавице као и предузећа „Капирајт ДОО Будва” и Градске библиотеке и читаонице Херцег Нови. Пројект је реализован уз помоћ општине и Туристичке организације Будве, а настао је захвајујући срећном споју искуствених проређивача професора Веселина Песторића и библиотекара Невенке Митровић из Херцег Новог, у чијој су библиотеци сачувана два броја „Српског Магазина” који су сада у виду лијепо опремљене књиге поново пред читаоцима.
Пар година пред крај 19. вијека уредник архимандрит Дионисије Миковић и његови сарадници сакупили су обимну грађу која је и за данашње појмове, а не за то вријеме, жанровски хетерогена и тематски богата. У којој је истинољубивост народног ствараоца оставила двоструке садржаје, љепоту и смисао живота на једном простору које су наслијеђене од узорних предака и благодет изузетног поднебља. Коју год страницу да окренемо наилазимо на дравоцјености које свједоче о богатом животу које су даровити сакупљачи сачували у оно вријеме, за ово наше вријеме и за времена која долазе.
Увјерени смо да ова књига коју су у овом издању као издавачи припремили архимандрит Димитрије (Лакић), јермонах, Климент (Бољевић), Марко Кентера и Невенка Митровић својим умјетничким асоцијацијама пренијели и широј јавности приближили богату ризницу народног стваралаштва са простора Боке, Далмације, Херцеговине, Босне и Црне Го ре о којем, је у току свог излажења писао „Српски магазин”.
Ти тадашњи записи и текстови и кроз овај нови наслов свједоче о непрекидном изворишту народног духа, континитету блиставог стваралачког наслеђа и богатој култури завидних вриједности. Сваки текст, загонетка, пословица порука уЈедно освЈетљавају једно вријеме које је дуго било у тами али и осликавају и људе тог доба на прелазу између 19. у 20. вијек. У књизи односно бројевима „Српског Магазина” читаоци ће наћи мудре поруке које је изњедрио и језгрио народни дух и живот на просторима Боке, Херцеговине, и Далмације на којој се потхрањивала трајна чежња и вишевјековни сан за слободом.
На овим страницама могуће је прочитати „Братски дозив” босанским и херцеговачким беговима. Престављене су бројне личности попут Љубомира Радивојевића,Светог Петра Цетињског, поморца Андра Јована Ђурковића из Рисна . Ту су и бројне слике из херцеговачког живота попут приче „Кавеџија” којаје забиљежена у Невесињу. Ту су приче о старинским црквама, и мало познате народне пјесме попут „Бој на Планој и Трновици код Билеће 20. и 21. новебра 1875. године” у Херцеговачком устанку коју је спјевао слијепац Лазар Бубало Херцеговац, а у Дубровнику 20. августа 1876. записао учитељ Ђође Бабић, родом од Билеће. Ту је, како у часопису стоји, српска народна пјесма из Босне „Погибија кнеза Данила И Петровића Његуша и узрок окупације Босне и Херцеговине”.
Све ово и мношто још других детаља доноси и поново открива „Српски магазин” фотипско издање које је зато значајно остварење.. Остварење које показује да смо ми народ од културе и мјере да смо народ који показује да је свака генерација па и генерација архимандрита Дионисија Миковића оставила на овај и други начин диван писани траг. Траг који смо ми дужни да сачувамо и наставимо.
Сарадници бројни угледници
Да се „Српски Магазин” може назвати и књижевним показују прикази и оцјене о књигама и дјелима наше али и свјетске књижевности. Те критике и приказе писала су најпознатија имена књижевног и културног живота људи који су сарађивали у часопису архимандрита Дионисија Миковића који је излазио у Рисну, јер је уредник био тада игуман манастира Бања. Миковић као уреник није заборавио ни преплатнике предбројнике, а њихов списак показује да је његов часопис читан широм тадашње српске дијаспоре, у Војводини, Босни, Београду, Задру, Цетињу, Цариграду. У Мостару је преплатник био митрополит херцеговачки Серафим Перовић, свештеник Светозар Грубач, поп Марко Кисић, парох корјенићки и бројни знани и незнани преплатници. Вељко Радојевић из Херцег Новог окупља бројне сараднике на прикупљању народних умотворевина, међу којима су Новица Николић из Никшића, Божо Радовић и Јово Аврамовић из Херцег Новог, Ристо Поповић са Зубаца.
З. Шакотић
