Шта човек може да схвати гледајући гомиле људи које су преплавиле улице украјинских градова?
Ој, много.
Пажљиво чујте, ви који не знате шта значи грађански рат. Како је лепо видети на телевизији масе које митингују, зар не? Борба за права, грађанска свест и остале «безумне речи»... Уверавам вас, изблиза је све унеколико ружније, ако могу тако да се изразим.
Омладина која не зна ни шта је глад, ни шта је беда, ни шта су прогони, виче да «не може више да издржи!». Шта то она не може да издржи и ко је «пробудио змаја» у њиховим малолетним душама? То није питање у ветар. Да би се човек осећао несрећним треба само да ослушне гласове оних који без мере куде садашњост и обећавају неоствариву будућност. Али, ускоро ће овим борцима бити сасвим лоше. Толико лоше колико нису могли ни да замисле. У случају да победе биће им чак горе него у случају да буду поражени. И тада ће нужно сазнати шта то «не могу да издрже», али ће бити смешно и касно. Лично ја их нећу жалити. Ни ви их немојте жалити. Човек треба сам да сноси последице и да жање плодове својих глупих намера и безбожних напора.
Подлаци редовно изводе „месо“ на улице. То се дешава увек, у свим земљама, без обзира с које стране да човек посматра историју. Месо ће остати месо у сваком распреду снага. Ко би то рекао омладини која не жали да изгине, само да прокрчи пут нитковима који желе да дођу на власт?
Рекао бих: пронађите себе док још нема рата. То је велики морални закључак из свега онога што се дешава. Ако се нисте пронашли у мирно време, рат који је почео увућиће вас онако као што ветар у свој вртлог увлачи опушке с тротоара, папириће од бомбона и остало смеће. Смеће, господо, није милиција. То су оне лаке и јефтине душе, чак и ако их има на милионе (број није важан), које су обузете масовним поривом без личног свесног мишљења.
Нисте се пронашли у помоћи старим људима. Нисте се пронашли у борби против абортуса. Нисте се пронашли у прикупљању средстава за самохране мајке, у молитви, у обнављању храмова. Ни у чему позитивном се нисте пронашли у данима мира. Али зато сте надмени и сматрате да је за све крив „неко“, било ко, само не ви. Ваше место је управо у оној клоаки где живот данас ври и кључа. А да ври може све што је у котлу и испод чега је упаљена ватра. Није обавезно да то буде боршч, то може бити и смола, и вода, и још нешто. Код нас сад не ври вода и боршч, већ „нешто“.
Омладина, за разлику од својих вођа, није била у комсомолу и у пионирском покрету (а ови су били). Омладина нема своје сопствене идеје, нема ни дисциплине. Она личи на обичне фудбалске навијаче. А какве политичке захтеве и погледе могу имати фудбалски навијачи? Мислим – никакве. Чак се не бојим да ћу много погрешити. Никакве. Да се потуку с пандурима и да бију «туђе» - јесте сва њихова платформа. Управо ове људе неко користи као слепе, изводећи нервозну омладину на разлокане улице. Управо она ће и трпети у сваком распореду снага. Касније. Можда врло брзо. Од «својих» ће морати да трпе више него од туђих. Код «својих» нема амнестије.
Украјинцима се сад мало тога може рећи. Тачније, може се рећи било шта, али је мало онога што ће схватити и чути. Ето, докле су дотерали, што се каже. Може се говорити онима који немају барикаде на улицама. Ја говорим вама, који немате барикаде: не играјте се ватром. Немојте се играти директне демократије. То је злочиначко бунило и оно се плаћа крвљу невиних људи (уколико невини уопште постоје). Што се тиче невиних (пре ће бити – оних који нису ухваћени), по законима жанра они увек први настрадају. А пред Вечним Судијом ће неочекивано за себе одговарати они који су сматрали да ни за шта нису криви. Зар иједан други народ боље од нашег зна како су револуције јалове и преступничке? Зар су наши народи толико глупи и непросвећени да ће се сваки пут изнова упецати на исти мамац?
Пронађите себе у миру. Иначе ћете се мучити због бескорисности и трчаћете и поскакивати за било којим пасионираним побуњеницима. Чиниће вам се да утичете на историју. А шта је још тако слатко бескорисном човеку као осећај да утиче на историјски моменат? Зато, пронађите себе и пуноћу свог бића у миру, не чекајући на време бескорисног крвопролића. То је једини морални закључак који ми пада на памет кад видим слике на телевизији.
Логика револуционарне земље иза огледала довешће на власт оне који су сто пута гори од свргнутих «тирана». И шта, народ ће морати да једе «горки мед» пошто је већ зинуо. Зар смо то желели? Зар смо о томе сањали у најлепшим и најневинијим сновима? Не, нисмо то сањали, али ћемо бити храбри. А ви будите паметни и учите на нашим грешкама. Пронађите себе у мирно време и осетите радост због тога што заиста утичете на историју не промичући на екрану с циглом у рукама.
