Зато је крајње време да се САНУ и Матица српска одрекну спровођења новосадског договора из 1954. године и осмишљеног српско-хрватског језичког заједништва, јер се настављањем такве језичке политике до краја урушавају српске националне институције и највеће вредности нације, као што су језик и писмо. Водеће установе нашег народа морају се одрећи спровођења језичке политике у име некадашњег југословенског заједништва, јер данас таква политика значи чисту кроатизацију српске културе и доводи целокупну нацију на нижи егзистенцијални ниво, погодан за прекомпоновање, доминацију и експлоатацију.
Стога је неопходно:
1. Да Матица српска измени постојећи Правопис српског језика (издање 2010. године) и изостави одредбу о о латиничном писму као стандардном писму српског језика правдајући то последицом претходног српскохрватског језичког заједништва и прећуткујући да је то наметнуто Новосадским договором 1954. године, а да је латиница сада преузета као званично писмо Републике Хрватске.
2. Да САНУ престане са финансирањем, штампањем и издавањем српскохрватског речника, јер је то језик који више не постоји и који је наметнут уместо српског назива језика управо Новосадским договором. Вратити изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.
3. Да се одмах укине Одбор за стандардизацију српског језика, јер је непознат његов начин формирања и рада, као и због спровођења језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског народа. То је више него очигледно када се у њему и даље налазе представници Црногорске академије наука из Подгорице, који су директно одговорни за спровођење политике асимилације и дискриминације над српским народом у Црној Гори, а позвани су да одређују језичку, а тиме и културну политику у Србији. Одбор је такође одобрио и крађу српског језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.
4. Престати са поделом српског језика на службени, јавни и приватни, чиме српска азбука као духовно богатство српског народа на којој је записано све највредније у нашој историји, једно од најсавршенијих писама на планети, са правилом једно слово један глас, остаје да се чува у гету државних органа, установа и јавних предузећа под присилом, док се званично писмо Латина (како му и само име говори), као званично писмо суседне Републике Хрватске, приказује у пуном животу у такозваној јавној употреби, иако је на територију Србије стигло први пут 1915. године на бајонетима аустроугарских војника и представља симбол окупације.
5. Израдити потпуно нов Закон о језику и писму, сходно препорукама заштитника грађана од 7.11. 2011. бр. 21306, којима је јасно утврђена дискриминација српског народа: „Закон о службеној употреби језика и писма не обезбеђује све потребне мере за остваривање Уставом утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличног писма... јер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе који не поштују закон“.
6. Да САНУ, Филолошки факултет и Матица српска недвосмислено потврде недељивост српског језика као највеће нематеријалне духовне народне баштине и сходно томе јавно се одреде према крађи и преименовању српског језика, као и према дискриминацији српског народа у Републици Српској, коме је истовремено ткзв. међународна заједница одузела право да свој језик назива српским. Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање прворазредног значаја и нема никавог разлога да се и даље језичка политика добровољно кроатизује. Српска култура никако не може бити подређена циљевима и потребама Загреба и никако се не може доводити у инфериоран положај као својеврсна хрватска поткултура. Напротив, потребно је да се ради историјске истине и дубровачка књижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину и као таква изучава у школском систему.
Захтевамо: Неопходно је да САНУ и Матица српска почну да предузимају одговарајуће мере заштите српских националних интереса, пре свега српске културе, српског језика и српске азбуке и да као водеће националне установе коначно одбаце некада југословенски, а данас нескривени кроатистички начин свога деловања, упркос истовременом отвореном прогону и ћирилице и српског народа у Хрватској и РСК.
Закључак: Уколико САНУ и Матица српска наставе да спроводе досадашњу језичку и културну политику супротну интересима свога народа, то ће значити да су ове институције недостојне да носе одређење «Српска», да су недостојне свога име насрпског народа, његове историје и традиције, као што су и недостојне својих часних оснивача, врлих српских синова, па ћемо бити приморани да покренемо ширу друштвену акцију ради заштите ових институција и њиховом повратку циљевима због којих су и основане – а то је да служе свом српском роду.
У Београду, о Светом Сави 2014. год.
за Управни одбор удружења
Миодраг Којић, потпредседник
Учесници округлог стола „Ћирилице“ о разарању српске културе, одржаног уочи Савиндана, 25.јануара 2014. год. у српској престоници Београду:
- Добрица Ерић, песник и председник Српског удружења „Ћирилица“ из Београда
- Проф. Др Мирјана Влајисављевић, Филолошки факултет Универзитета у Бања Луци
- Миле Медић, књижевник, Београд
- Др Светозар Радишић, Београд
- Др Горан Комар, Херцег Нови
- Др Снежана Антонијевић, Београд
- Мр Слободан Чуровић, професор српског језика, Подгорица
- Др Јован Деретић, историчар,Београд
- Бранимир Нешић, уредник издавачке куће Катена Мунди, Београд
- Др Божидар Митровић, адвокат,Москва
- Проф. Др Борислав Пелевић, народни посланик, Београд
- Љубомир Ћорилић, књижевник ипрофесор српског језика, Лозница
- Др Александар Ђикић, Пољопривредни факултет Приштинап.и. у К. Митровицу
- Генерал Милош Ђошан, Београд
- Др Борис Братина, Филозофски факултет Приштина п.и. у Косовску Митровицу
- Др Александар Павић, Београд
- Јања Тодоровић, књижевник и професор српског језика, Београд
- Др Драган Петровић, Београд
- Др Раде Рајић, Београд
- Сава Росић, преводилац,Београд
- Владислав Ђорђевић, Нови Сад
- Др Младен Мирић, Београд
- Слободан Јарчевић, Београд
- Петар Јаћимовић, Нови Сад
- Душан Миловановић, историчар уметности, Београд
- Љубинко Стојановић, новинар,Вуковар
- Славиша Миљковић, Ниш
- Мр Драгољуб Антић, Београд
- Милорад Ђошић, пуковник-пилот у пензији, Београд
- Мр Јован Стојадиновић, Бор
- Слободан Добрић, Винча
- Драгослава Копривица, књижевник, Београд
- Милета Микарић, академски сликар, Београд
