Санџаклије су током протеклог рата чиниле злочине у Сарајеву - позната су имена високих функционера, команданата логора, исљедника и убица, али никад нико од њих није окривљен, упозорава директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић.
Миливоје Иванишевић
Према његовој оцјени, Тужилаштво Србије за ратне злочине тек сада је покренуло поступак против Насера Орића због злочина над Србима "да би оправдало своје постојање", након што је, како је оцијенио, "урадило све што је могло да уради против Срба".
Иванишевић напомиње да је сва сазнања која је прикупио непосредно послије злочина над Србима у околини Сребренице доставио Хашком трибуналу, "али да би било добро добити информацију о томе шта је од доказа српско Тужилаштво за ратне злочине предало Хашком трибуналу како Орић не би био ослобођен".
Када је ријеч о Санџаклијама који су одговорни за злочине над Србима у БиХ, Иванишевић наводи да су међу њима ратни командант Главног штаба тзв. Армије БиХ и један од оснивача "Патриотске лиге" Сефер Халиловић и његов брат Хајрудин Мрчо, чувар и исљедник у логору у Високом, гдје је убијено десетак Срба, што потврђују многи документи.
Из Санџака је и Михад Бојаџић Михо који је био замјеник команданта, а потом и командант
"Зукине јединице" на Игману, а у њиховом саставу постојао је и логор за Србе у којем је убијено девет затвореника.
Екрем Мандал из села Батковић код Прибоја, био је предсједник СДА за Истру, једно вријеме командант Зенги у "Зеленој ријечкој бригади", а потом командант тзв. "Ханџар дивизије" састављене од Алабанаца са Косова и муслимана из Санџака, активан на многим ратиштима и у злочинима у Купресу, Босанском Броду и у другим крајевима БиХ.
Међу Санџаклијама који су чинили злочине у БиХ су и бивши капетан ЈНА Разим Дураковић, рођен у Пријепољу, а за вријеме рата командант "Зелених беретки" на ратишту око Вогошће и 43. Брдске бригаде у Горажду.
Ту је и бивши мајор ЈНА Медо Хазнадар, рођен у Гусину код Бродарева у Пријепољу, који је за вријеме рата био командант Прве санџачке бригаде и један од команданата на игманском ратишту, активан предводник напада на Илиџу, Ступ, Неџариће и друге дијелове Сарајева.
Иванишевић наводи да постоје подаци и за Зулфикар Алишпагу из Новог Пазара, чији је надимак Зука, који се прије рата звао Зулуф Алић, а био је командант специјалне бригаде "Зукини борци", састављене од добровољаца из Санџака и Фоче, као и муџахедина.
Зука је био предводник многих напада на Жуч, Илиџу, Ступ, Неџариће и имао је свој логор на Игману, гдје су злостављани затвореници.
Из Санџака је и Мурат Каховић из Сјенице, помоћник команданта 1. Санџачке бригаде у Сарајеву и активан учесник у нападу на Пофалиће, Рамиз Делалић Ћело из Прибоја, један од организатора напада на српске сватове 1992. године на Башчаршији, као и Рамиз Пљакић из Сјенице, командант тзв. 108. бригаде Армије БиХ, познате по злочинима у Посавини и Брчком.
Према Иванишевићу, међу Санџаклијама који су чинили злочине су и Омер Чаушевић из Бијелог Поља - исљедник, чувар и батинаш у логору Горњи Рахић у Брчком, гдје је убијено петнаестак затвореника, као и Аднан Буран из Пријепоља, један од команданата у муслиманској војсци и активан предводник напада на Жуч, Илиџу и друга мјеста.
- Српско Тужилаштво за ратне злочине годинама је имало на располагању те податке, али није
"узнемиривало" ни једног муслимана у Санџаку, нити Хрвата или Мађара у Војводини за злочине које су чинили за вријеме службовања као добровољци у војсци Алије Изетбеговића или Фрање Туђмана", закључио је Иванишевић.
