Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је да Срби у Црној Гори могу да буду у кризи и да се збуне, али не могу да изгубе, иако се на том простору покушава створити нови језик и неки нови човјек–хибрид.
„Ствара се дукљанско-монтенегрински човјек који никада, чак ни у комунистичко доба, није постојао. То је неки хибрид који је ту сада реалност, настао из разних компоненти, о чему треба да се прича“, рекао је митрополит Амфилохије Срни, те поручио да је то оно против чега се, као хришћанин, буни.
Он је указао на однос садашње црногорске власти према српском народу, писму и свему оном, како каже, на основу чега је постала Црна Гора, обликујући се једним новим калупом.
„Садашња власт у Црној Гори је наставак претходне власти. То су људи који су изашли из ‘Брозовог шињела’ и који су задојени оним што је наш књижевник (Миодраг Булатовић) назвао ‘брозомором’, само што то мијења своје форме. Тада је то било усмјерено на ‘златно теле’ бољшевичко у Москви, а сада је то ‘златно теле’ у Бриселу, истакао је митрополит Амфилохије.
Према његовим ријечима, они који су се до јуче клањали том ‘златном телету’ бољшевичком, сада су се усмјерили на другу страну – враћају, наводно, неку врсту идентитета Црне Горе.
„Али не враћају се оној Црнои Гори каква је била на врхунцу историјског постојања за вријеме краља Николе, него стварају једну другу, по свом лику, у свим областима живота“, рекао је митрополит Амфилохије.
Митрополит црногорско-приморски истиче да се садашња Црна Гора обликује калупом племенским, идеолошким, партијским, дукљанским, бриселским и глобалистичким, додајући да то није Црна Гора његовог оца и мајке, ни она која га је родила.
„Због свега тога што се дешава, имам право да се побуним, али не само себе ради, него и ради Црне Горе“, поручио је он.
Митрополит Амфилохије каже да је забринут и за уклапање Црне Горе у модерне токове живота. Да би се то урадило на прави начин, каже он, Црна Гора мора да живи оним „соковима“ којим је живјела кроз вјекове.
„Бојим се да те ‘сокове’ покушавају да пресуше и да их каквим другим соковима замијене, али неће то баш тако моћи, јер земља и народ, који су Његошеви и Светог Петра Цетињског, народ који је родио косовски завјет и који се обликовао на Цетињу, не може да изгуби“, поручио је митрополит Амфилохије.
Он је указао и на дискриминацију према српском језику и ћирилици, наводећи примјер да Цетиње, када је ријеч о том проблему, личи на Загреб.
„Када улазите на Цетиње, тамо је постављено једно велико слово ‘О’, као споменик који је освијетљен, из Октоиха цетињског, а ни једног слова, осим Митрополије, не можете наћи да је написано тим писмом којим је писан Октоих“, рекао је митрополит Амфилохије.
Он је истакао да на Цетињу нема писма, нити језика Светог Петра Цетињског, ни Петра Петровића Његоша. „На тај начин желим да посвједочим Црну Гору онакву каква је она била за вријеме светородне лозе Петровића, за вријеме Црнојевића, па до наших времена“, нагласио је митрополит Амфилохије.
