Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Харалампија, на Месопусну недјељу, 23. фебруара 2014, Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Беранама. Након Литургије освештани су крстови, прилог г.дина Здравка Станковића, за звонике на Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, који се подиже у Беранама.
Преосвећеном владици будимљанско-никшићком Г. Јоаникију у Литургији, која је служена поводом празника Преподобног Симеона Мироточивог и прослављања великог јубилеја – 900 година од његовог рођења, саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке.
Молитвеном сабрању присуствовао је, у великом броју,
вјерни народ беранског краја, од којих је један број
приступио Светој тајни причешћа.
Након Литургије Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије
преломио је, са свештенством и вјерним народом славски
колач у славу Светог Симеона Мироточивог, коме се,
љубављу, слогом и трудом вјерника, подиже храм у Беранама.
Владика је, потом, обавио освећење крстова за звонике на
овом Саборном храму.
Сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се
Преосвећени Епископ Јоаникије.
"Данас, у овај свети, недјељни свечани дан, драга браћо и сестре, прослављамо и Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог у народу познатијег као Стефан Немања. Којим ријечима да похвалимо Светог? Да ли да говоримо о чудесним његовим подвизима како је стварао, утврђивао своје отачаство, како је ослобађао своје отачаство водећи ратове са Византијцима и свима који су се противили да српски народ добије слободу. Он се прославља као објединитељ српских земаља и као онај који је обновио своју стару дједовину, а његовом старом дједовином зове се дукљанска држава, зетска, односно данашња Црна Гора“.
"Рођен је на Рибници, али је временом заузео престо великог жупана код Срба, али то још није значило да је српски народ од византијског царства добио потпуну слободу, потпуну самосталност. Мала је била тадашња Србија да ратује са моћним византијским царством, али је и византијски цар препознао, преко Светог Симеона и преко српског јунаштва, да тај народ заслужује слободу, па је ријешио да прекине ратове и ороди се са том племенитом лозом. Дао је византијску принцезу за средњег Стефановог сина каснијег првог Првовјенчаног краља Стефана ктитора манастира Жиче“, подсјетио је Преосвећени Епископ.
Говорећи о ктиторству Светог Симеона Мироточивог, који је подигао бројне задужбине од манастира Вољавца код Бијелог Поља, Студенице и Ђурђевих Ступова до манастира Светог Николе и Свете Богородице у Топлици и бројне друге светиње, све до најзнаменитије наше светиње манастира Хиландара, Владика будимљанско-никшићки је истакао да све те славне задужбине свједоче дубоку вјеру и побожност Светог Симеона.
"Говори се у његовим житијима да је сваки подвиг, свако добро дјело почињао са молитвом, трудећи се да све добро испуни, али увијек ослањајући се на велико име Божје и на велику славу Божју, тако да све оно што је радио Бог је благосиљао и давао му успјех. Носио је свој крст и често наилазио на велике препреке чак и од својих најближих, а и од противника оснивања српске државе. Неколико пута је бивао заробљен, али се никада није поколебао, никада није посустао. Ко га је, драга браћо и сестре, кријепио, ко му је давао снаге? Његова света вјера и Господ му је давао снаге да одоли свему и да побиједи. Све оно што је чинио овјенчао је великом славом и успјехом, постао отац цијелог нашег народа, не само као творац државе, него и као духовни отац“.
"Зато ми имамо ту повластицу, тај призив и завјет пред Богом да подигнемо овај дивни храм Светоме Симеону Мироточивоме, ономе који је коријен свим српским светитељима и свим српским ктиторима, који је духовни вођа нашем народу кроз вјекове. Подижемо, ево, уз помоћ Божју, ову дивну и знамениту светињу овдје. Велика је милост Божија да се овдје подигне и заблиста свети храм, не зато што смо ми тако моћни и богати да га подигнемо, него зато што је то воља Божија, што је Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви, заправо, градитељ овог светог храма, а ми имамо прилику да се уградимо у ову светињу и да постанемо удионици ктиторства Светога Симеона Мироточивога. Овај храм ће, ако Бог да, имати велику славу пред Богом, можда не мању од манастира Студенице, цркве Светог Николе у Куршумлији и других светиња, али ми још не знамо шта ће да буде, Бог зна, и они људи који вјерују у градњу ове наше светиње“, поручио је Његово Преосвештенство.
Владика је казао да је један од великих приложника овог светог храма честита старина, г.дин Здравко Станковић са својом породицом, који је већ до сада приложио много за Саборни храм у Беранама. Он је и приложник крстова, којима ће овај свети храм бити ознаменован силом Часног и животворног Крста Христовог.
"Да крст Господњи буде заштита свима који у овом граду живе, који у овај свети храм улазе, а породици г.дина Здравка нека буде на благослов, на здравље, на спасење и на свако небеско и земаљско добро. Нека би дао Бог да се убрзо саберемо под сводовима овог светог храма и да у њему одслужимо прву службу Божију. Надам се да ће у ово доба сљедеће године бити прилике да се саберемо под сводовима овог храма и да његову славу прославимо светом службом, коју ћемо у њему обавити. Треба нам, наравно, неколико година великог труда, братске слоге, љубави и молитве Богу, да бисмо овај храм завршили, како смо планирали, до 2019. године, када је велики јубилеј Српске православне цркве, да бисмо се у обиљежавање и прославу великог јубилеја – 800 година од оснивања Српске Архиепископије укључили са освећењем Саборног храма у Беранама“.
"Тако планирамо и Богу се молимо, а Бог нека одреди вријеме које ће бити Богу најугодније за освећење нашег Саборног храма. Желим да заблагодарим Црквеној општини беранској и Одбору за изградњу Саборног храма у Беранама, добрим и честитим људима, који су доста труда поднијели око изградње храма и око свега што се ради овдје, са малим могућностима, али учинили сте, хвала Богу, доста“.
'Још једном да заблагодарим, посебно, великом добротвору и приложнику г.дину Станковићу, његовој породици, и свима вама, драга браћо и сестре, који се укључујете у заједницу са нашим свештеницима, да се заједно Богу молимо и заједнички трудимо на славу Божију. Све што чинимо, чинимо надајући се да ће Бог излити Своју велику милост на све нас, да ће нас обдарити сваким добром и дати нашем народу напретка, здравља и среће, да се извучемо, прије свега, из духовних криза, па онда из економских и сваких других, али је најважније да међу нама има братске слоге и љубави, а Бог ће благословити да буде и свега другог што нам треба“, поручио је на крају своје надахнуте бесједе Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
