Изложба по називом "Рано хришћанство на подручју Епархије бихаћко-петровачке" уприличена је у Музеју Републике Српске у Бањалуци, поводом великог јубилеја - 1.700 година Миланског едикта.
Изложба у великом Музеју РС
Ријеч је о изложби фото-документарног карактера, на којој је на 40 паноа представљено културно-историјско насљеђе из доба владавине цара Константина.
Изложбом су обухваћени археолошки споменици римске провенијенције, откривени на простору Епархије: остаци римских путева, миљокази, епиграфика, цркве из петог и шестог вијека, покретни налази из цркава, новац, свјетиљке, посуде од керамике и стакла, накит, као и бројни вриједни предмети који свједоче о духу епохе цара Константина, каже ауторка изложбе виши кустос, археолог Милка Ђукић.
Представљене су и бројне старохришћанске цркве (базилике), откривене на читавом подручју БиХ, које углавном потичу из посљедњих вијекова касне антике. Цркве су бројне, што би говорило о брзом ширењу хришћанства у овим крајевима. Миланским едиктом 313. године одобрено је слободно проповиједање хришћанства, што је увелико утицало на каснији развој римског друштва, у којем је црква имала видну улогу, каже Ђукићева.
Из касноантичког периода приказани су остаци гробне-сепулкралне архитектуре, од којих дио припада прехришћанском (маузолеј и зидане гробнице на свод у Шипову, саркофази), а други, бројнији, су из хришћанског периода (Мујџићи код Шипова). Представљене су и касноантичке стеле, као посебан тип сепулкралних споменика, откривени приликом земљаних радова у Горњем Рибнику код Кључа и Исаковцима код Гламоча. А, такође, и дијелови црквене архитектуре, ентеријера и намјештаја (стубови, капители, парапетне плоче), везани за хришћански период од четвртог до шестог вијека.
Отварању изложбе присуствовао је епископ зворничко-тузлански Хризостом, који је иницијатор ове изложбе, као и епископ бихаћко-петровачки Атанасије и епископ бањалучки Јефрем, уз присуство бројних свешеника и монаха из ових епархија.
