Предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић поздравио је захтјев Института за нестала лица БиХ који је од Тужилаштва затражио покретање поступка код Суда БиХ за поновну ексхумацију јаме Казани, истичући да истина о страдању сарајевских Срба нема цијену. Он сматра да ће и ова иницијатива бити предмет опструкција из федералног Сарајева.
Милан Мандић, Фото: СРНА
Он је поручио да је дошло вријеме да коначно буде ријешена "енигма Казани".
"Према нашим сазнањима, у јаму на Казанима бачено је на десетине побијених сарајевских Срба, претежно са подручја општина Стари Град и Центар", навео је Мандић.
Он је рекао да је преко тих тијела бачено мноштво минско-екпслозивних средстава и смећа, а на крају је минирана и велика стијена која је затрпала отвор јаме, све с циљем прикривања ратних злочина над Србима, али и њихових ментора и наредбодаваца, међу којима неки још обављају политичке функције у Кантону Сарајево, Федерацији БиХ, као и институцијама БиХ.
"Срби из БиХ, не само из Сарајева, траже истину и само истину, јер им је доста лажи пласираних из бошњачких центара моћи. Свијет мора знати да су управо Срби били прве жртве рата у БиХ, и то у Сарајеву, Приједору, Храсници, Калиновику, као и у многим другим градовима у БиХ", поручио је предсједник Удружења прородица несталих Сарајевско-романијске регије.
Мандић подсјећа да су Војни суд и Тужилаштво у Сарајеву у новембру 1993. године извршили ексхумацију на Казанима, а увидом у евиденцију предузећа "Покоп" Сарајево евидентно је да је са те локације на обдукцију у мртвачницу болнице Кошево довезена 31 врећа са људским посмртним остацима.
Том приликом идентификована су три лица и то Ранко Франкић, Бранислав Благојевић и Бранислав Радосављевић.
Мандић додаје да је, као што пише и у захтјеву Института Тужилаштву БиХ, 27. новембра 1998. године тадашња Комисија за тражење несталих Републике Српске извршила ексхумацију на локалитету помоћног стадиона "Кошево" и том приликом је ексхумирано 28 врећа у којима су се налазили посмртни остаци најмање 23 тијела, што је утврђено форензичком анализом након пристизања ДНК налаза.
"До данас је потврђен идентитет за 16 лица, једно тијело је прелиминарно идентификовано на име Миодраг Вучуровић или Зоран, јер је ријеч о браћи, док се још шест тијела под ознаком НН налази у Спомен-костурници у Миљевићима", прецизирао је Мандић.
Он је напоменуо да су поједина идентификована тијела "некомплетна", јер недостају поједини дијелови скелета.
Комисија за тражење несталих Републике Српске на локалитету Казани извршила је ексхумацију и 31. маја 2000. године и тада су пронађени остаци најмање једног тијела, које није идентификовано.
Ова комисија је у периоду од 21. августа до 1. септембра 2001. године на Казанима ексхумирала више дијелова скелетних остатака, а ДНК анализом утврђено је да један фрагмент кости припада Марини Комљенац, која је заједно са супругом Радославом нестала средином 1993. године у сарајевском насељу Бистрик.
Мандић истиче да је у поступку, који је својевремено вођен пред Кантоналним судом у Сарајеву, утврђено да је, према изјавама починилаца, један број лица која се траже мучен и убијен на локалитету Казани изнад насеља Богушевац, као и да су њихова тијела бачена у јаму Казани.
"Та лица и сада се воде као нестала, а ријеч је о Ергину Николићу, Марини и Радославу Комљенац и Зорану или Миодрагу Вучуровићу. Претпостављамо да су убијени и бачени у Казане и Десанка Пејовић са Бистрика, Ненад Лојовић и Марина Невструјев који су живјели на адреси Димитрија Туцовића 4, Ратко Кусмук и Бранко Ристић, који су нестали на Чолиној капи на Требевићу 5. августа 1992. године и Радојка Бошњак из Улице Трчиводе 19, која је нестала у јуну 1992. године", рекао је Мандић.
Он је потврдиода је Институт за нестала лица БиХ предложио Тужилаштву БиХ да за поновну ексхумацију на Казанима ангажује Завод за судску медицину из Бањалуке, а да пронађени скелетни остаци буд превезени у Спомен-костурницу у Миљевићима, у општини Источно Ново Сарајево.
