9. марта 2014. године, у прву недељу Великог поста, Недељу Побједе Православља, на богослужењу у Саборном храму Св. Георгија Побједоносца на Фанару, прочитана је следећа порука учесника сабрања Предстојатеља и представника Православних Цркава:
САБРАЊЕ ПРЕДСТОЈАТЕЉА ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА
(Фанар, 6-9. март 2014.)
ПОРУКА
У име Оца, и Сина, и Светога Духа
Милошћу Божијом Предстојатељи Свјатјејших аутокефалних Православних Цркава – православним вјерницима цијелога свијета, нашој хришћанској браћи и сваком човјеку добре воље: благослов од Бога и цјелив љубави и мира.
”Захваљујемо Богу свагда за све вас помињући вас у молитвама својим, сјећајући се непрестано вашег дјела вјере, и труда љубави, и постојане наде у Господа нашега Исуса Христа пред Богом и Оцем нашим.” (1 Сол. 1, 2-3)
1. Сабравши се благодаћу Свеблагог Бога по позиву Архиепископа константинопољског и Васељенског Патријарха Вартоломеја у Фанару од 6. до 9. марта 2014.г., у братској љубави размотрисмо питања, која данас оптерећују нашу Најсветију Цркву. Савршивши заједничко богослужење Господу у храму Светог Георгија, у знаменити и славни дан Побједе Православља, обраћамо Вам се са ријечима љубави, мира и утјехе.
Наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Православна Црква, будући да пребива у свијету, изложена је изазовима људским у сваком времену. Црква Христова, остајући вјерна Свештеном Предању, води стални дијалог са сваким историјским периодом, састрадава са човјеком и стрепи заједно са њим. ”Исус Христос је исти јуче и данас и у вијекове” (Јевр. 13, 8).
Искушења и историјски изазови, нарочито су снажни у наше дане, и православни хришћани не могу не учествовати у њима нити остати равнодушни у односу на њих. Зато смо се сабрали заједно (уп. ДАп. 2, 1), да би размислили о проблемима и изазовима, с којима се суочава савремено човјечанство. ”Споља борбе, изнутра страховања” (2 Кор, 7, 5) – ове ријечи Апостола су за Цркву и данас актуелне.
2. Видјећи страдање људи по цијелом свијету,изражавамо своје састрадање и своје дивљење за свједочење хришћана на Блиском Истоку, у Африци и другим дијеловима планете. Имамо на уму њихово двоструко свједочење: како за своју вјеру, тако и за очување њиховог историјског односа с људима других религиозних убјеђења. Осуђујемо немир и нестабилност, који тјерају хришћане да напуштају земљу у којој се родио Господ наш Исус Христос и одакле се Блага вијест (Еванђеље) проширила по цијелом свијету.
Састрадавамо са свим жртвама трагедије у Сирији. Осуђујемо све врсте тероризма и религијске мржње. Отмице митрополитâ Павла и Јована, других свештенослужитеља, као и монахиња обитељи Свете Текле у Маалули, дубоко нас повријеђују и тражимо њихово неодложно ослобађање.
Обраћамо се свим учесницима конфликта, тражећи неодложан прекид војних дејстава, ослобађање затвореника и успостављање мира у региону путем преговора. Хришћани Средњег Истока су квасац мира. Мир за све људе такође значи мир и за хришћане. Подржавамо Антиохијску Патријаршију у њеном духовном и хуманитарном служењу, и у напорима које чини за обнову порушеног у региону и повратак избјеглица.
3. Усрдно се молимо за мирне преговоре и молитвено помирење поводом нарастајуће кризе у Украјини. Осуђујемо пријетње насилног отимања светих манастира и цркава и молимо се за повратак наше браће, која се данас налазе ван црквеног општења, у окриље Свете Цркве.
4. Главна пријетња за правду и мир – како на локалном, тако и на глобалном плану – долази од свјетске економске кризе. Њене посљедице су очигледне на свим нивоима људског друштва, у којем често недостају вриједности као што су интегритет личности, братска солидарност и правдољубље. Разлози те кризе леже, не просто уекономској области, већ су духовне и моралне природе. Не саображавајући се свјетским идолима власти, похлепе и хедонизма, наглашавамо да је наше призвање у преображавању свијета на начелима правде, мира и љубави.
Због егоцентричности и злоупотребе моћи многи обезвријеђују свештени карактер људске личности, одбијајући да виде икону Божију у малој браћи и сестрама (уп. Мт. 25, 40.45). Многи остају равнодушни према сиромаштву, страдању и насиљу који су пошаст човјечанства.
5. Црква је призвана да свијету донесе своју пророчку ријеч. Изражавамо нашу озбиљну забринутост поводом локалних и глобалних тенденција, које обезвријеђују и нарушавају темеље вјере, достојанство људске личности, свештене институције брака и дар стварања (рађања).
Истичемо неспорни свештени карактер људског живота од тренутка зачећа до физичке смрти. Препознајемо брак као заједницу мушкарца и жене, који собом изображава јединство Христа и Његове Цркве. Наше призвање је да сачувамо животну средину, будући да смо управитељи, а не господари творевине. У овом периоду Великог Поста позивамонаше свештенство и вјерни народ да се држе духа покајања, да живе у чистоти срца, смирењу и праштању, свједочећи друштву о вјечној савремености науке Господа нашега Исуса Христа.
6. Ово Сабрање Предстојатеља је благословена прилика да оснажимо наше јединство кроз општење и сарадњу. Изнова потврђујемо нашу приврженост саборности као начелу од првостепене важности за јединство Цркве. Исповједамо, као што је учио Свети Јован Златоусти, Архиепископ константинопољски, да је ”име Цркве име јединства и сагласја, а не раздора”. Наша срца су испуњена надом на дугоочекивани Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који ће бити свједочанство јединства Цркве и њене одговорности и бриге о савременом свијету.
На Сабрању је донијета одлука да се интензивније ради на припреми Сабора. Посебна Међуправославна комисија ће од септембра 2014. године почети са радом, који ће трајати до Васкрса 2015. године, послије чега ће услиједити Свеправославно предсаборско савјетовање, које ће се одржати у првој половини 2015. године. Све одлуке, како на Сабору, тако и у припремном периоду, биће доношене консензусом.
Свети и Велики Сабор Православне Цркве биће сазван од стране Васељенског Патријарха у Константинопољу 2016. године, уколико не дође до нечег неочекиваног. Сабором ће предсједавати Васељенски Патријарх. Са његове десне и лијеве стране сједјеће његова сабраћа, Предстојатељи осталих аутокефалних Цркава.
7. Свештена мисија (Цркве) је неодвојиво повезана с (њеним) јединством. Црква не живи за себе већ је дужна да свједочи и дијели Божије дарове са онима близу и далеко. Учествујући у Божанственој Евхаристији и молећи се за цијелувасељену, позвани смо да продужимо литургију и послије Божанствене Литургије, и да подијелимо са цијелим човјечанством дарове истине и љубави, сагласно посљедњој заповијести и завјету Господњем: ”Идите и научите све народе… и ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека” (Мт. 28, 19-20).
8. Ми живимо у свијету, гдје су мултикултурализам и плурализам неизбјежне реалности, које се стално мијењају. Свјесни смо чињенице да ниједно питање у нашем времену не може бити размотрено или ријешено ван глобалног контекста, јер свако супротстављање локалног и васељенског (универзалног) само води изобличењу православног начина мишљења.
Зато, чак и пред лицем неслоге, раздора и подјела, чврсто смо ријешени да објављујемо поруку Православља. Препознајемо да је дијалог увијек бољи од сукоба. Одустајање и изолационизам никада нису прави избор. Још једном потврђујемо да смо дужни да у свим приликама будемо отворени за дијалог са другима: другим људима, другим културама, као и са другим хришћанима и људима других религиозних убјеђења.
5. Упркос наведеним изазовима, проповиједамо благу вијест Божију, Који је ”тако заволио свијет”, да се ”настани међу нама” . Тако, ми Православни остајемо пуни наде. Упркос свим тешкоћама, ипак се уздамо на ”Сведржитеља… Који јесте и Који бјеше и Који долази” (Откр. 1, 8). Зато што се подсјећамо да посљедња ријеч – ријеч радости љубави и живота – припада Њему, коме приличи свака слава, част и поклоњење, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин.
У Фанару, 9. марта 2014.
+Константинопољски Вартоломеј
+Александријски Теодор
+Јерусалимски Теофил
+Московски Кирил
+Српски Иринеј
+Румунски Данило
+Бугарски Неофит
+Грузијски Илија
+Кипарски Хризостом
+Атински Јероним
+Варшавски Сава
+Тирански Анастасије
