Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију већ десету годину заредом обележава 17. март 2004. године – погром преосталих Срба на Косову и Метохији после бомбардовања 1999. године – изложбом икона и фресака – копија из манастира и цркава са подручја јужне српске покрајине.
Овог 17. марта се навршило једанаест година од великог албанског насиља над косовским Србима. Академија је само годину дана касније обележила овај догађај уз мото изложбе Да се не заборави, првенствено због угашених људских живота, али и великог броја светиња које су за два дана уништене (17/18. март 2004). Посебно мислимо на девастацију призренске Цркве Богородица Љевишка и живописа у њој. Прву изложбу копија фресака и икона са Косова и Метохије отворио је у Галерији фресака Народног музеја у Београду блаженопочивши Патријарх српски Павле 2005. године.
Изложба са допуњеном поставвком, а на исту тему, је представљена и јавности у Минхену, Бостону, Њујорку, Нишу, Краљеву, Сарајеву, итд.
Уметничка изражајност представљених копија икона и фресака и њихова духовна лепота у потпуности одговарају оригиналима. Својим талентом и техничким усавршавањем студенти су успели да оживе ликове бројних светаца из косовско-метохијских манастира и подсете све на непролазно и неизмерно богатство српског духовног блага на Косову и Метохији.
Изложба траје од 17. до 24. марта 2014. године.
Из каталога:
Наше десето сабрање на Врачару око Косова и Метохије, због наслеђа – културног и уметничког – са Косова и Метохије, сећања ради молитвенога на Косову и Метохији, надахњује Христос, Бог Живи и Бог живих, у коме је залог наше славне прошлости и нада наше неизвесне будућности. Стога је наше креативно памћење као „иконописачка анамнеза“ ка горе окренуто, ка лицу Божијем. На десетине радова, копија и интерпретација Христовог лика, рађених на основу духовне и уметничке ризнице косовско-метохијских светиња изложено је 17. марта 2014. године, на десетогодишњицу погрома над косовским Србимаи пламена у Љевишкој у коме је нестајала фреско-икона Богородице Милостиве са Христом- Крмитељем. Хранитељ призренски постао је свесрпски чувар креативног памћења и макар у ове косовско-метохијске, светосавско-врачарске и великопосне дане – обновитељ христоденричности и боготражитељства. Изложба се, са сличним поставкама, сваке године догађа сама од себе: студенти Академије Српске православне цркве преносе своје узоре из библиотека на даске и платна, своје радове из атељеа у Светосавски дом на Врачару а потом и у даље крајеве од западно европских до источне обале америчког континента.
Уз све своје слабости ипак смо, за десет година одолели забораву, што је, нашојзабринутости и бојазни од престанка памћења, био основни потстицај знаменовања ове уметничке акције именом – Да се не заборави.На прво десетлеће, таква бојазан показала се неоснованом а у наредном ћемо се огледати у односу на Лазарев завет али и завет који смо сами себи поставили.
Горан Јанићијевић
