Пажњи читалаца портала Православие.Ru препоручујемо причу блаженог спомена Митрополита Јосифа (Чернова, 1893-1975), о томе како једном умало није умро од љутог мраза у фашистичком затвору:
Страдање Светих 40 мученика Севастијских
– У Таганрогу, у архијерејским келијама, висила је икона 40 мученика који су мучени у Севастијском језеру. Често сам још као млади јерођакон и келијник владике Арсенија пролазио поред те иконе, али достојно поштовање према тој четрдесеторици страдалника нисам показивао, чак сам помало и сумњао у њихово постојање: у то да ли их је било или их није било...
Митрополит алма-атински и казахстански Јосиф (Чернов)
Граду су се примицале совјетске трупе и Немци су почели да одводе заробљенике на стрељање. И гле, ја узех Свете Дарове у руке и целу ноћ се пред њима молих. Верници Умања су сакупили злато и подмитили помоћника управника затвора. Он је дао своју реч да ће ме оставити у животу. И заиста, док су Немци неке заробљенике одводили са собом, а неке стрељали – ја сам остао жив.
Када су стигле совјетске трупе, владика Јосиф бива поново затворен – овог пута од стране совјетске власти. Изгледало је веома сумњиво то што је он преживео у гестаповском затвору. Но то је већ сасвим друга прича.
Светло радости у свету туге: Митрополит алма-атински и казахстански Јосиф / Саст. В. Корољева, М., Паломникъ, 2004.
Са руског Наташа Јефтић
