Са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа зворничко-тузланског г. Хризостома 20. марта 2014. године у порти Саборног спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју постављено је и освећено спомен-обиљежје Споменку Гостићу и свим малољетним борцима који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
Углавном је носио храну борцима на линији, коњским колима
којима је вјешто управљао. Два пута је био и лакше
рањаван. У народу је постао познат када се крајем 1992.
године појавио и на телевизији, јер је репортеру РТС
искрено и непосредно испричао своју причу. На исповјест
сирочета које је силом прилика постало ратник, реаговала
је породица Срба која је из Француске стигла на Озрен
носећи хуманитарну помоћ. Понудили су Споменку да иде с
њима у Париз, да га усвоје, одгоје, помогну да се спаси
рата. Споменко је то одбио с ријечима: „Нећу да
будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре.
Бићу овдје до краја, док не дочекамо мир и слободу, а
онда, видјећемо“. Споменко Гостић није дочекао крај
рата. Погинуо је 20. марта 1993. од гранате испаљене са
непријатељског положаја на село Јовиће на Озрену. На истом
мјесту погинуло је још шест његових сабораца. Споменко је
донио следовање хране, журећи да стигне кући, гдје је у
пећи оставио хљеб да се пече. Посмртно је одликован
Медаљом заслуга за народ.
Нека је малом а у очима нашим велоком Споменку вјечан
помен и Бог душу да му настани у наручју Аврамовом, тамо
гдје праведници обитавају и са свима светима уврсти.
Освећењу, које је обавио архијерејски намјесник добојски протојереј-ставрофор Мирко Николић са свештенством добојских парохија, присуствавали су премијер Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите г. Петар Ђокић, представници борачких организација и многи поштоваоци лика Споменка Гостића.
Спомен бисту израдио је академски вајар Бојан Микулић из Бања Луке која ће бити симбол страдања свих малољетних бораца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
