У Куманову је 23. марта одржан хуманитарни концерт за Косово и Метохију, први ове врсте у Македонији, 14-ти у организацији Делија, а трећи по реду за обнову цркве Св. Јована Крститеља у Љевоши код Пећи. Овај концерт је у сарадњи са Фондацијом Делије организовао Културно-информативни центар Срба у Макединији - Спона. Њима су помоћ и подршку пружили Срби из Македоније, привредници и донатори из Куманова, власник хотела Мимоза, ресторан Буђо, агенција Оли травелс, чланови Српске заједнице Свети Сава, многи спортисти, међу којима су рукометашица Андреа Лекић и кошаркаш Урош Лучић и многи други.
Осим КУД-а Вук Караџић из Кучевишта, Мирјане Нешковић, која је рецитовала песму ,,Разговор са Косовом'', квартета Експресиво, пијанисткиње Маје Стојановић и школараца из аматерског дечјег позоришта Едукативног центра Нана у Куманову, на хуманитарном скупу наступили су и Косовски Божури, који су публику одушевили, али и растужили, кроз песме и рецитале, приказаним страдањима српског народа са Косова и Метохије. Са њима је, као и обично, певала цела публика.
На концерту је указано на три неславна јубилеја која се обележавају ове 2014.године. Први је десетогодишњица мартовског погрома на Косову и Метохији. Други је петнаестогодишњица од почетка бомбардовања Србије и Црне Горе од стране НАТО алијансе, када је „Милосрдни анђео'', немилосрдно однео многе животе. Трећи јубилеј је стогодишњица почетка Првог светског рата. То је била славна епоха српске историје и њене борбе за слободу, али и епоха великих страдања Срба.
Емил Ташевски, члан Фондације Делије, се захвалио свим људима добре воље који су се одазвали позиву и помогли српској светињи самим доласком на концерт и својим прилозима. Он је рекао да је на концерту сакупљено 1050 евра, од којих ће део бити издвојен за лечење болесног дечака Николе Вулетића.
Председник Споне, Милутин Станчић, нам је, после концерта, рекао:
- Можда је одзив могао да буде бољи, али први пут је организован концерт ове врсте овде, и то даје наду. Ја мислим да је најважније да се покрене прича. Мислим да је сама мисија, сам наступ Косовских Божура пробудио не само голо српство које је овде замало асимиловано, него је пробудио наду у српски живот. То најбоље доказује чињеница да је епископ полошко-кумановски г.Јоаким, од кад је 2005. дошао у Куманово, вечерас први пут изашао у јавност и дошао на концерт. Њега је управо охрабрио сусрет са Косовским Божурима после данашње Литургије у храму. Једно је сам грч у ком живи, друго је стање у коме живи, треће околности које су сада, али ево, овај концерт је једна искра, нада, која се буди и који је подстакао људе да дођу, људе који нису ни политички ни партијски опредељени , већ који су стварно ту. Ово је скроман допринос у прилогу, али велики корак за људе, за њихово поуздање и њихову свест.
Кошаркаш Урош Лечић се надовезао на речи председника Споне, рекавши:
-До сад сам ,,Косовске Божуре“ гледао и слушао једино на интернету, слушао о њиховим гостовањима на Маракани у организацији Делија и јежио се уз песму ,,Ђенерале“. После неколико сезона проведених у иностранству, обрео сам се у Македонији. Божјом промишљу упознао сам вредног поборника за одржавање српског језика на територији Македоније, Милутина Станчића. Његовим трудом организован је и концерт Божура у Куманову. Синоћ сам се у дресу МЗТ-а борио са Звездом и њеним Делијама, а данас заједно са њима певао. Надам се да је то само почетак мог Косовског завета, јер како каже велики Матија Бећковић: „Косово је најскупља српска реч, са крвљу се купила, без крви се не може ни продати''
Домаћинима се у име Косовских Божура, обратио Јован Радић из Ораховца:
-Захваљујем се што сте нас овако лепо дочекали и драго ми је што смо учествовали на хуманитарном концерту вечерас. Као што знате, ми са Космета и ви овде, из Куманова, делимо сличну судбину што се тиче целе ситуације. Спаја нас иста историја тако да се веома лепо разумемо. Вечерас смо покушали да наше емоције, наша осећања пренесемо и на вас, у жељи да све што радимо буде на корист нашој земљи и нашој цркви.
Овај концерт је само почетак активности хуманих људи у Македонији, а организатори су на крају позвали све хумане људе да се прикључе акцији, речима:
-Обнављајући светињу, ми обнављамо себе, својим прилозима ми уграђујемо и себе у њу. Јер бринући се о наслеђу својих праотаца, потврђујемо да смо достојни назвати се њиховим потомцима. У предању о селу Љевоши каже се да је у њој ливено(љевано) оружје за Косовски бој, па учествујмо и ми данас у изливању духовног оружја, јер какви будемо данас, бићемо довијека!
