На православни празник Младенце у Спомен комплексу у Старом Броду на ријеци Дрини, петнаестак километара низводно од Вишеграда, служен је парастос за преко 6.000 српске нејачи убијене од стране усташа, припадника злогласне Црне легије Јуре Францетића, у прољеће 1942. године.
У присуству великог броја потомака страдалих Срба и грађана Рогатице, Вишеграда, Пала, Сокоца и Хан Пијеска, у новоизграђеној Спомен капели парастос су служили свештеници Митрополије дабробосанске: протојереј-ставрофор Рајко Цвјетковић из Рогатице, протојереј Александар Топаловић из Вишеграда, и јереји Драган Вукотић из Вишеграда и Велимир Дивљановић из Борика.
Парастосу су присуствовали представници републичких и општинских власти, међу којима су били генерал Милан Торбица, представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, народни посланик у Скупштини Републике Српске Мирослав Којић, делегат у Вијећу народа Скупштине Републике Српске Александар Фулурија, Дражан Перендија, предсједник Предсједништва БОРС-а Републике Српске и начелници Рогатице, Вишеграда, Сокоца, Пала и Хан Пијеска – Томислав Пухалац, Славиша Мишковић, Милован Бјелица, Миодраг Ковачевић и Љубомир Шупић.
Поздрављајући присутне пригодном бесједом, надлежни парох јереј Драган Вукотић подсјетио је на стравичне злочине које су у кањону Дрине, у прољеће 1942. године, извршиле злогласне усташе, а да за њих деценијама након Другог свјетског рата многи нису ни знали.
„Тада је овдје на најсвирепији начин убијено преко 6.000 Срба, невиних људи, жена, дјеце, стараца, који су пошли у Србију да тамо нађу спас. По свједочењу преживјелих, на Младенце, 22. марта 1942. године, на Дрину су почеле пристизати непрегледне колоне нашег прогоњеног народа. Од тада, па све до првих дана маја овдје се догађао страшни усташки пир, што је људском разуму несхватљиво,“ подсјетио је Вукотић.
Он је посебно нагласио да је било несхватљиво да деценијама након злочина није било никаквог помена на масовно страдање Срба на овом мјесту.
„Наша Српска Православна Црква је заједно са народом нашла начина да те догађаје и ово мјесто отргне од заборава. Тако смо ево, по први пут, у овој капели имали један молитвени скуп, опојали неопојане и поменули непомињане. Учинили смо то у капели подигнутој прилозима вјерника, да се сјећамо на страдање наших невиних предака,“ рекао је Вукотић, позивајући потомке звјерски убијених Срба да овдје коначно могу доћи и новоизграђеним путем из Рогатице и достојанствено се поклонити сјенима својих уморених предака.
Начелник општине Рогатица Томислав Пухалац је, у име организатора овог помена, изразио очекивање да ће Стари Брод бити истинско мјесто окупљања и организовања часова историје Српског страдања.
„Наша је жеља да овај Спомен комплекс добије нове садржаје, попут спомен куће, да уз подршку Владе Републике Српске, због значаја и обима злочина, добије статус Спомен обиљежја од републичког значаја,“ рекао је Пухалац.
Генерал Милан Торбица, представник Министарства рада и борачко инвалидске заштите Српске, био је импресиониран изграђеним садржајима у овом Спомен комплексу, обећавши да ће се заложити за његову нову категоризацију и уврштавање међу споменике од значаја за Републику Српску.
Драстичан случај „заборава и скривања“
Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за које се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било је злочина који су из различитих разлога, укључујући и „очување братства и јединства”, минимизирани и напросто скривани од шире јавности.
Драстичан случај „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, које су прије 72 године починиле хрватске усташе, у чијим редовима је био и знатан број муслимана, с прољећа 1942. године, у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручју које административно припада општини Рогатица, а много је ближе Вишеграду.
Малобројни Срби који су преживјели овај ратни пакао, очекивали су, након Другог свјетског рата, да ће их надлежне власти позвати да свједоче, да се познати злочинци приведу правди и осуде. Умјесто тога завладао је мук. А преживјели су памтили и препричавали, многи и записивали. Један од смјелијих, књижевник Момир Крсмановић је седамдесетих година прошлог вијека написао роман „Тече крвава Дрина”, након чега је шиканиран, забрањиван, оспораван и нападан.
Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?
Усташе покрећу велику офанзиву у намјери да освоје границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сарајева, под командом Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа, који пред собом тјерају непрегледне збјегове Срба од Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, са Романије и Сокоца, из Рогатице и са Борика. Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надајући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србију.
На вишеградској ћуприји италијанска стража је преко ријеке пуштала само оне који су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легије.
И тако из дана у дан, од средине марта до почетка маја 1942. године, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се већина никад није вратила.
У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатније у селима Бранковићи и Сјеверско, у којима су били најбројнији муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.
Хроничари су записали да је једног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.
У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски је убијено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.
На захтјев преживјелих и потомака убијених у овом ратном паклу, почетком 2008. године у Вишеграду и Рогатици је покренута иницијатива да се обиљежи овај злочин. У Старом Броду, одмах крај Дрине, подигнуто је спомен-обиљежје са крстом. Захваљујући бројним дародавцима, у овом скромном меморијалном комплексу подигнута је и спомен капела, а захваљујући Шумском газдинству „Сјемећ“ из Рогатице до овог, вијековима беспутног краја, стигао је и пут са Боричке висоравни.
