Москва, 1. април 2014. г.
Представници организације, која је у Француској организовала протест 300 хиљада људи против „истополних бракова“, као и јавне личности и представници Римокатоличке цркве, који иступају против еутаназије, абортуса и осталих „либералних вредности“, долазе у Москву. Сви они сматрају да је Русија једна од ретких држава у хришћанском свету која се на државном и на јавном нивоу изјаснила „о заштити природних закона развоја људске личности“.
Делегација ће стићи у Москву на позив Одељења спољних црквених послова Московске Патријаршије и уз подршку Представништва Руске Православне Цркве при Савету Европе.
У њеном саставу су: епископ Бајона и Олорона Марко Аје (југозапад Француске), директор Европског центра за закон и правду Грегор Пјупинк из Стразбура, генерални секретар фонда „Жером Лежен“ Тјери де ла Виљжегју, главни уредник римокатоличког недељника „Хришћанска породица“ Емерик Пурбе, опуномоћени заступник Епархије Бајона и Олорона за породична и животна питања Гијом Алансон, генерални секретар Алијансе „Живот“ – основне структуре француске организације „Manif pour Tous“ – Каролина Ру.
О циљевима званичне посете француске делегације и њеним плановима порталу „Православие.ru“ испричао је представник Московске Патријаршије при Савету Европе игуман Филип (Рјабих), настојатељ ставропигијалног храма Свих светих у Стразбуру.
* * *
– Оче Филипе, реците нам нешто о члановима ове делегације. Шта је утицало на њен састав?
– Пре пар месеци Грегор Пјупинк, који ради као међународни адвокат у Стразбуру, замолио ме је да му помогнем око организације путовања у Москву за групу људи, који се у Француској активно залажу за традиционално схватање породице и иступају против абортуса, еутаназије и различитих генетских експеримената са људском природом.
О овим темама сви они се изјашњавају у француским медијима, спроводе агитаторски рад међу обичним људима, потпомажу пројаву њихове грађанске активности и обезбеђују правну заштиту пострадалим због својих традиционалних моралних уверења.
Желео бих да истакнем да то нису маргинални кругови Француске, већ озбиљне јавне личности ове земље. Управо тако је 2013. г. позната организација „Manif pour Tous“ окупљала у Паризу, Лиону и другим градовима Француске стотине хиљада демонстраната против увођења „истополних бракова“ и „усвајања“ деце у истополним заједницама.
Епископ Бајона Марко је у својој Епархији направио моћан покрет за одбрану породице и живота и стално говори у француским медијима о овим темама.
Грегор Пјупинк се бори за традиционалне вредности у Савету Европе, нарочито активно – у Стразбуршком суду за људска права. Представници фонда „Жером Лежен“ иступају против абортуса, еутаназије, а такође и финансирају генетска истраживања за превазилажење Дауновог синдрома. У тој организацији сматрају да откривање Дауновог синдрома код фетуса не би требало да буде разлог абортуса.
– Који сусрети су планирани за време боравка делегације у Русији, и какви су, по вашем мишљењу, циљеви тих сусрета? Какве резултате очекују представници француске јавности?
– Делегација планира да се састане са председником Одељења спољних црквених послова Митрополитом волоколамским Иларионом, председником Патријаршијске комисије за питања породице и мајчинства протојерејем Дмитријем Смирновим, са православном јавношћу, а планирају и да посете Сретењски манастир и богословију. У програм њеног боравка у Москви укључено је и учешће на седници Међурелигијског савета Русије. Очекују се сусрети у Савету Федерације, Државној Думи и Министарству рада и социјалне заштите. Све се то организује да би Французи успели да пронађу у Русији партнере за сарадњу у заштити традиционалних вредности. Људи који чине делегацију боре се за развој јаких међународних односа у овој области. Данас су, међутим, потребне не само речи и изјаве већ и конкретна правна подршка, на пример, у Савету Европе, као и стварање грађанских и политичких механизама обезбеђивања права људи, који се придржавају традиционалних моралних начела.
– За време недавних протеста у Француској против закона о истополним браковима и легализације усвајања деце истополних парова у руским медијима су се провлачиле приче о томе, да многи Французи полажу своје наде на Русију, јер у њој, барем на законодавном нивоу, постоје директне баријере пропаганди содомије. Да ли је то истина?
–Имао сам такође прилике да од многих Француза слушам позитиван став према ономе што се дешава у Русији. То је веома изненађујући феномен. Ствар је у томе што су Французи традиционално мање активни у успостављању социјалних контаката са Русијом, за разлику, на пример, од Немаца. Географска удаљеност Француске од Источне Европе игра значајну улогу. Поред тога, у Западној Европи најчешће сматрају да Русију треба нечем да уче. Посета ове делегације Москви биће заснована на потпуно другачијем погледу на оно што се дешава у Русији.
Њени чланови сматрају да је Русија – једна од ретких земаља у хришћанском свету, која се на државном и на јавном нивоу изјаснила о заштити природних закона развоја људске личности.
– Не звучи ли то сувише патетично и апстрактно?
– Низ мера, усвојених од стране руске владе о подржавању породице, ограничавању абортуса, забрани пропаганде хомосексуализма међу малолетницима, позиционира нашу земљу као заштитницу природне породице, природних закона развоја људске личности. Амерички мислилац Френсис Фукујама објавио је 2004. г. књигу под називом „Наша постљудска будућност: последице биотехнолошке револуције“. У њој је поставио озбиљна питања управо о будућности људске природе у светлу брзог развоја нових технологија. Ова питања остају актуелна и данас.
У суштини, човечанство бира: или ће искористи најновија научна достигнућа за подршку и заштиту природних закона људске природе, или ће допустити да оно произвољно мења људску природу и природни поредак међуљудских односа. На који начин се то пројављује? На пример, или ће наука помагати неплодним брачним паровима да превазиђу своју неплодност и да природним путем дођу до зачећа детета, или ће сама наука смислити други, неприродан начин доласка деце на овај свет? Други пример: или ће наука кренути путем задовољавања фантазија појединаца по питањима промене пола у различитим варијантама, или ће помагати човеку да упозна пол у ком се родио? Ствар је у томе да одрицање од природних закона људске природе може довести до хуманитарне катастрофе.
У овој ситуацији Русија је јединствена земља у Европи. Она тежи да заштити природни поредак живота, а не различита одступања од њега.
Мада, и у Русији има доста тога над чиме треба још порадити. Нажалост, у нашој земљи је на снази закон о комерцијалном сурогат мајчинству. Дати закон уништава природне породичне везе и прави од сурогат мајки и њихових беба скуп производ. Недавно је у Стразбуршки суд доспео предмет италијанског пара против своје земље. Италија не признаје сурогат мајчинство, па су зато италијанске власти одбиле да признају родитељска права тог пара на дете, наручено и рођено у Русији од сурогат мајке. У већини земаља Западне Европе сурогат мајчинство је забрањено и Русија сада постаје испоручилац деце за ове земље. Међутим, вектор заштите породице и људског живота постављен је у Русији сасвим јасно и ми морамо наставити да га пратимо.
– Можете ли нешто рећи о клими која влада у конзервативној средини Европе?
– На Западу нове погледе на породицу, пол и експерименте са људском природом многи не прихватају.
Обично сматрају да је конзервативизам карактеристичан за аристократску елиту и да је са њеним удаљивањем од власти он постепено изгубио свој утицај у Западној Европи. Али то није тако. Савремено оживљавање моралног конзервативизма у Европи почело је да добија на снази, а то се дешава „одоздо“. Већина тражи срећу у јакој породици, трудољубљу, честитости и поштењу, поверењу једних према другима, пажљивом односу према природи, међусобној бризи између старије и млађе генерације. Стварни живот формира трезвен поглед на ствари. Обичан човек дубље осећа да је живот заснован на природном поретку, који се одређује на основу закона природе. Овакви погледи налазе своју подршку у религији, јер вера потврђује креационистичко порекло природе.
Поред тога, нови конзервативни покрети на Западу реакција су на ултралиберални социјални пројекат. У чему је суштина ултралиберализма? Сви озбиљни аналитичари признају да је у условима немогућности бесконачног побољшања материјалног живота друштву потребно понудити нову идеју. Земљина популација расте, а ресурси се не повећавају.
Управо овде и настаје ултралиберална идеја пребацивања очекивања и маштарења људи у делокруг наводног побољшања њихове сопствене биолошке природе уз помоћ нових технологија, као и у делокруг максималне неограничености моралног избора – почев од моделовања свог изгледа („лифтинг“, мењање облика тела итд.) и завршавајући избором, са ким заснивати интимни живот: са особом истог пола, малолетним дететом или неком животињом. А људима са ниским приходима дозвољене су „своје играчке“: расположиви наркотици, легализована проституција, еутаназија, абортуси и остали „слободни избори“. Не треба се плашити: овде има више фантазија и нада, него стварности. Но ова нова утопија многе инспирише, поготово у одсуству вере и у позадини економских потешкоћа. Присталицама ових идеја изгледа као да се друштву отварају нови хоризонти среће, јер они „ослобађају“ човека од морала и ограничења његове сопствене биолошке природе.
– С којим потешкоћама се суочавају носиоци традиционалних – једноставно речено – правих породичних вредности сада у Западној Европи?
– Они се суочавају са јаким притисцима који се граниче са угњетавањима и ограничењима у јавном животу. Надам се да ће наши гости из Француске детаљније говорити о таквим случајевима. У позадини економске и социјалне кризе и погоршања односа са мигрантима, данас се улажу колосални напори и троши огроман новац да би се створила нова идеологија и да би се иста промовисала. Постаје небезбедно имати морална уверења и јавно их изражавати. Људима прилепљују етикете или их отпуштају с посла. Недавно је Стразбуршки суд признао као законит отказ два британска службеника, због тога што нису хтели да имају посла с истополним паровима. Госпођа Лајдел је одбила да региструје „истополни брак“, а господин МакФалејн није хтео да пружи породичну психолошку консултацију истополном пару. Али најопасније од свега је увођење нових стандарда у образовање и медије. То већ почиње и тера родитеље да се „пробуде“ и самоорганизују, због тога ја и говорим да данас конзервативизам у Западној Европи расте „одоздо“.
– Чује ли се у Европи глас Православне Цркве, да ли је познат њен став о овом питању? Колико је реалан њен утицај?
– Наш глас се чује, али је он сада пригушен хором ултралибералних организација. Прво, зато што су на Западу Европе православни мањина. Овде, наравно, постоји одређено интересовање за богослужбену и духовну традицију Православља, али нас, у мањој мери, сматрају носиоцима неких позитивних друштвених вредности. У већини случајева се према православнима односе патерналистички: желе да нас промене и науче. У принципу, још ређе сматрају да Руси могу бити у нечем у праву.
Осим тога, не треба заборављати да смо ми однедавно почели слободно да контактирамо са друштвеним круговима Запада и са представницима међународних организација. На пример, Представништво Руске Цркве у Стразбуру појавило се пре 10 година – на папиру, и још ће требати доста времена, ентузијазма, интелектуалне и финансијске подршке, да би се озбиљност посла довела у ред: треба увести мониторнг, припремати аналитичке белешке, реферате, правне акте, организовати семинаре и друга дешавања. Само такви активни кораци могу учинити православни глас јачим.
Поред тога, у Европи би биле веома корисне интелектуално усмерене активности, попут оних које су биле на изложби „Православна Русија“ – експозиције посвећене новомученицима или царској династији Романових. Овде треба такође презентовати и такве руске духовно-интелектуалне пројекте, као што је „Православна енциклопедија“.
– Да ли је став Римокатоличке цркве и пастве по овим питањима јединствен, или овде можемо говорити о различитим струјама?
– Наравно, постоје различите струје. Постоје јаке конзервативне парохије и оне су многобројне. Постоје угледни свештеници и епископи које слуша много људи. Али постоји и формализам и отворена „предаја“ хришћанског морала. Многобројне манифестације у Француској против „истополних бракова“ и усвајања деце постале су озбиљан показатељ конзервативних расположења у области морала.
Званичан став Ватикана по питању морала остаје конзервативан. На моралне теме ми разговарамо скоро истим језиком. У правним питањима и у многм изјавама православци и римокатолици изражавају исто мишљење. Уврен сам да је то добра основа за заједничку акцију и сарадњу. У Савету Европе ми се тиме активно користимо у интеракцији.
– Шта ви мислите, шта сами Французи заправо очекују од Русије и од Руске Цркве?
– Они очекују нашу заинтересованост и конкретне кораке у развоју сарадње на пољу заштите хришћанског морала.
Са руског Наташа Јефтић
