Средином марта месеца ове 2014. године, почело је осликавање цркве Светих Врача Козме и Дамјана у манастиру посвећеном овим светитељима у селу Зочишту, у Метохији. Манастирска црква је изграђена 2007. године на темељима старе цркве коју су шиптарски екстремисти минирали и до темеља разрушили септембра 1999. године. Са црквом су тих дана спаљени и порушени манастирски конаци, звонара и све што се могло порушити. На срећу, православног народа овога краја и Српске Православне цркве, мошти Светих врача Козме и Дамјана су монаси понели са собом, када су са народом Зочишта, пред најездом екстремиста, морали да напусте манастир и село. Манастир је, после вишегодишњих покушаја, почео да се обнавља на Свету Петку, 27. октобра 2004.године, када се монашко братство вратило на рушевине. Обнављан је део по део манастирских конака, да би 2007. године била обновљена црква Светих Врача, и исте године на манастирску славу 14. јула, враћене мошти и обављено освећење цркве. Од почетка обнове до данашњих дана у манастиру је обновљен већи део манастирског комплекса, у потпуности су обновљени горњи конаци, манастирска трпезарија, уређено двориште, очишћен бунар са лековитом водом, засејана лоза, уређене стазе. Највећи део радова у манастиру је изведен уз новчану помоћ државе Србије. Прошле године је започета обнова доњег конака, и по речима игумана манастира, архимандрита Стефана, очекује се наставак радова на њему ове године, као и завршетак радова на манастирској звонари. Радове изводе углавном локални радници (Срби из Велике Хоче и Ораховца) и на тај начин се помаже опстанку Срба у овом крају.
Цркву у фреско техници, осликава познати иконописац Милош Јанићијевић Рашки, уз помоћ млађег колеге Ивана Јовића. Фрескописање је започео композицијом Христовог рођења у олтарском делу, а потом је на куполи освануло и Вазнесење Господње.
За Милоша Рашког је огромно задовољство радити на осликавању цркве у манастиру Зочишту где је долазио и пре рата. Пред њим и његовим колегом је око 170 квадратних метара, који се требају осликати. Предлог живописа је већ усвојен од стране игумана и надлежног архијереја, епископа Теодосија.
На сводовима ће бити велики празници, између великих празника и стојећих фигура ће бити осликани медаљони са светитељима и светитељкама, а доле стојеће фигуре - укратко нам представља Милош планове за осликавање. - У делу наоса, испред олтара биће великомученици, код кивота, наравно, Свети Врачи Козма и Дамјан, овамо Стефан Немања и наши остали преподобни оци Срби, затим стари свети оци који су установили монаштво, а десно краљеви везани за ове просторе. На западу Успење Пресвете Богородице... Фреске у Зочишту ће бити урађене по узору на неке наше манастире. Сада се спремамо да радимо силазак Светога Духа на Апостоле и онда се ,,консултујемо са тим нашим старим мајсторима“ пошто имамо више тих узора, бирамо шта ће да буде костур, да личи на ово што је сликано у неком манастиру, а ипак да буде другачије, да не будемо само понављачи, него да то буде нешто што ће бити карактеристично за Зочиште. Плава позадина је полудраги камен - лапис који је набављен из Авганистана, као некад у средњем веку- византијско плава.
Други уметник, Иван, је такође добар мајстор, и њега је Милош довео да му помогне. Милош поставља цртеже, одређује која ће бити композиција, на који начин ће се шта урадити, ради ликове, а Иван помаже око одежди, и неких мање важних ствари.
По Милошевим речима најбитније је ,,што су службе у манастиру свакодневне и што је братија посебна, игуман нарочито и просто се осећа мир“, и то олакшава рад на фрескама. На рад утиче и евхаристијско стање заједнице у којој се ради. Под евхаристијском заједницом, Милош подразумева манастир и братију, али и све људе који долазе у Зочишку светињу на Литургију и моле се Богу.
Наравно ту је и утицај свег овог окружења које је такво какво јесте и оно ће имати ту функцију и ту благодатну силу која је потребна за овај народ и мислим да је тако од Бога дато. Моје је само мало да се трудим, а Бог даје благодат - рекао је Милош.
Игуман Стефан не крије своју радост ових дана, гледајући како се у манастирској цркви појављују прве фреске.
Почели смо осликавање цркве захваљујући добровољним прилозима верника који су желели да учествују у фрескописању цркве - рекао нам је отац Стефан. Од до сада прикупљеног прилога, можемо урадити део фрескописа, али не и целу цркву. Али ја искрено верујем, да ће Бог и Свети Врачи помоћи, и да ћемо даљим добровољним прилозима успети да довршимо започети посао до краја јуна ове године. Ако Бог да, да се све одвија по плану, славу ћемо дочекати у фрескописаној цркви.
Са оцем Стефаном и братијом радост деле и житељи Ораховца и Велике Хоче, али и сви који су долазили и долазе у ову светињу и надају се да ће се они који желе и имају могућности одазвати како би до славе црква заблистала у потпуној лепоти.
_____
