Под заједничким председавањем Његове Светости Патријарх српског г. Иринеја и Председника Републике Србије г. Томислава Николића, данас, 29. априла 2014. године, у Патријаршији српској у Београду одржана је 12. редовна Скупштина Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару.
Скупштина је започела кратком молитвом, којој су у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог присуствовали Патријарх српски г. Иринеј, председник Републике Србије г. Томислав Николић у својству председника Главног одбора Друштва, чланови Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, као и свештенослужитељи Храма протојереји-ставрофори Стојадин Павловић и Радивој Панић.
Отварајући редовну годишњу Скупштину Друштва најрадоснијим поздравомХристос васкрсе!, Патријарх српски Иринеј је, између осталог, казао: - Катедрале по Европи грађене су по стотину година. И овај Спомен-храм Светог Саве има свој дуги пут и представља подвиг за овај народ. Започет је у тешком времену и настављен у ништа мање тешком времену. Ипак, храм се гради; основни радови су завршени, но остаје велики важан посао на унутрашњем уређењу и живописању његовом.
Патријарх српски Иринеј је истакао да се ове године очекује извођење унутрашњих радова након припреме и избора извођача. Оно што је важно, како је истакао Патријарх, јесте да се очекују донације, око 30 милиона евра, од Мајке Русије, након потписаних споразума од стране највиших државника Републике Србије и Руске Федерације. Патријарх је приметио да су радови можда мало спори, можда и скупи за ове прилике; можда недостаје боља организација, јер је објекат велики и тражи изузетну стручност... Ипак, сви недостаци ће бити отклоњени, и заветни храм српског народа ће бити уређен, не према првобитном пројекту Александра Дерока, него према допуњеном и осавремењеном пројекту, додао је Свјатејши Патријарх.
- Биће ово Храм достојан српског народа и Отаџбине, истакао је Патријарх и посебно захвалио свим доброчинитељима и дародавцима широм света, нашим људима из расејања, као и сестринским помесним Православним Црквама. Патријарх Иринеј је заблагодарио и на помоћи државе Србије.
На редовној Скупштини Друштва, одржаној у сали Светог Архијерејског Сабора у Патријаршији српској, приказан је Извештај о изведеним радовима на Спомен-храму Светог Саве на Врачару од претходне скупштине до данас, као и план и програм рада за период 2014-15. годину.
САОПШТЕЊЕ
са дванаесте редовне седнице Скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве одржане 29. маја 2014. године у Патријаршијском двору у Београду
Седницом су председавали: Патријарх српски г. Иринеј, председник Друштва; председник Републике г. Томислав Николић, председник Главног одбора Друштва; г. Миодраг Бабић, председник Скупштине Друштва и протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић.
После благослова Његове Светости Патријарха г. Иринеја и пригодне беседе Председникa Томислава Николића, Скупштина је разматрала и усвојила извештај г. Миодрага Бабића о активностима Друштва од 11. Скупштине до данас. Потом је Скупштина усвојила предлоге Председникa Томислава Николића, о избору нових чланова Главног одбора и о избору нових чланова Друштва. На предлог Председникa Томислава Николића, такође су верификовани мандати чланова Главног одбора и нови списак чланова Друштва.
Усвојен је извештај проф. др Војислава Миловановића о извршеним и планираним радовима, као и План и програм активности Друштва за 2014/15. годину који је предложила гђа Милка Форцан.
Завршну реч о Храму изнео је Његова Светост патријарх
српски г. Иринеј.
Између осталог, Скупштина је донела следеће одлуке:
• задужен је Главни Одбор да, у сарадњи са Светим
Архијерејским Синодом, настоји да се и у наредним годинама
издаје доплатна поштанска марка за Спомен-храм, како би
што већи број грађана малим прилогом (10 динара) постао
учесник у градњи Спомен-храма;
• с обзиром на то да предстоје радови друге фазе изградње Светосавског трга умолити Скупштину Града Београда, Дирекцију за грађевинско земљиште и изградњу Београда и Општину Врачар да убрзају процедуре потребне за издавање грађевинске дозволе за изградњу улице Боре Станковића;
• с тим у вези, предложити Скупштини Града Београда да изградња улице Боре Станковића уђе у програм за извођење радова и предстојећи ребаланс буџета Града;
• задужен је Главни одбор се, у сарадњи са Светим Архијерејским Синодом, стара о имплементацији уговора потписаног између Влада Републике Србије и Владе Руске Федерације о изради мозаика у Храму Светог Саве;
• задужен је Главни одбор да се до Међународног сајма књига у Београду, објави књига под радним насловом „Унутрашње уређење храма Светог Саве“ која ће се издати из донације г. Миодрага Бабића
• одржи континуитет донаторских скупова за Храм нпр. донаторске вечере или акције сличног нивоа, у земљи или инострансству, како би обезбедили финансијска средства за радове у Храму током 2014/15. године.
У свом излагању Председник Главног одбора Друштва г. Томислав Николић је истакао да од 1895. године постоји Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару. Чланови Друштва прихватили су обавезу учешћа у финансирању градње Храма редовним годишњим прилозима, обавезу да својим друштвеним утицајем допринесу да се обезбеде и друга средства за градњу, као и сваку другу логистичку и лобистичку подршку градњи Храма.
Ушавши у 13. годину деловања по реоснивању, Друштво за подизање Храма Светог Саве може да констатује да су током овог периода постигнути значајни успеси у остваривању циљева због којих је Друштво и настало 1895., а обновљено 2001. године. Реализација уговора потписаног између Влада Републике Србије и Владе Руске Федерације о изради мозаика у Храму Светог Саве је прилика интензивирамо оно што смо започели и да Храм Светог Саве буде и мозаички украшен, а не само у грађевинском смислу довршен и покривен.
Деценијама су његове недовршене зидине симболизовале злосрећну судбину и духовно посрнуће српског народа. У тешким временима, када му је све било ускраћено кренуо је српски народ у свој највећи духовни подухват: изградњу саборног храма Светог Саве, који припада свим Србима, као што и сви Срби припадају њему.
То значи, изузетно је важно да довршимо Храм и да тим покажемо и хришћански карактер српског друштва и Србије као државе. Ми га наравно и без довршеног Храма Светог Саве, имамо, али и Храм Светог Саве јесте једновековни напор и илустрација хришћанског карактера Србије.
Извештај о изведеним радовима од реоснивања Друштва 2001. до данас поднео је протонеимар проф. др Војислав Миловановић дипл.инж. и истакао да је у овом периоду урађено исто онолико по обиму колико је урађено за претходних 100 година, што је изузетно похвално за рад Друштва и његову иницијативу и лобистички утицај. Наравно и финансијски утицај не треба заборавити, што показује да и у најтежим временима људи граде храмове. Градња Храма започета је пре 119 година, али од тих 119 година мање од 30 година су трајали стварни радови на реализацији пројекта. Све остале године отишле су на проблеме. Данас се надамо да смо превазишли период проблема, барем оне врсте проблема на које је отишло скоро девет деценија.
У подземној етажи Храма, изграђеној у периоду после реоснивања Друштва 2001. на површини од 1.800 м² налазе се многи духовни садржаји. Ту је на првом месту крипта у којој ће се убудуће сахрањивати српски патријарси и гробна црква посвећена Светом кнезу Лазару уз могућност да то буде јединствен духовни простор у коме ће се организовати и концерти духовне музике, црквене изложбе, сусрети и слично. Подземна етажа је изграђена у византијском стилу – биће делом фрескописана, делом у мозаику.
Даље је обавестио да су започети радови на оспособљавању цркве у подземној етажи, посвећене св. Кнезу Лазару, како би се ту могла преселити богослужбена функција привремене капеле (параклиса) посвећена Светим Ермилу и Стратонику из северне припрате где се сада налази, тј.да се литургијска функција Храма настави у континуитету, неометана неопходним радовима у наосу и припратама који по планираној динамици буду пристигли на ред за реализацију.
Предстоји нова фаза радова од 2014. године и то израда мозаика и завршни уметничко-занатски радови. Концепцијски, утврђено је да мозаик треба да буде заснован на мозаичкој традицији византијске школе, са доминантним златним тоном подлоге.
Веома дуге, али неопходне, припреме за почетак радова на мозаичким композицијама окончане су, и планирамо да започнемо са израдом мозаика на оном делу објекта који је у техничком и технолошком погледу најзахтевнији, и који мора бити први окончан, а то је купола, поткуполни простор и простор олтара. Зато ћемо већ током наредних месеци почети са постављањем изузетно компликоване конструкције скеле. Та скела ће нам омогућити да изводимо потребне припремне, монтажне и уметничке радове у неопходном времену, а да се функције Храма и његова приступачност не наруше.
Мозаик, који ћемо почети наредном периоду да реализујемо представља део коначног изгледа. Оно што је било, колико год било значајно и незаобилазно у грађевинском смислу биће покривено, скривено од погледа, а оно што се буде на концу видело оправдаће или оспорити сав овај велики напор, залагање и знање бројних учесника у реализацији Храма.
Елаборат ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ЗА ЛИКОВНО ОПРЕМАЊЕ МОЗАИЧКИХ КОМПОЗИЦИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ је саставни део међудржавног Протокола са Руском федерацијом на основу којег ће бити организован рад на реализацији мозаика.
У складу са налогом Председника Руске Федерације В.В. Путина од 29. априла 2011. године и Протокола потписанног између Министарства културе РФ и Министарства иностраних послова Р. Србије 16. марта 2012. године , министар културе РФ Владимир Медински донео је одлуку о почетку и динамици спровођења пројекта украшавања Храма Светог Саве. Наиме, 3. марта је започета процедура за избор аутора и ауторовог тима у складу са руским законом и прописима и дефинисан је алгоритам и динамика реализације. За нас ово означава почетак радова израде мозаика.
Завршну реч о Храму изнео је Његова Светост Патријарх
српски Иринеј
Изразивши велико задовољство што на овој Скупштини види
заједно представнике државе, културе и привреде, Светејши
Патријарх је закључио да смо као народ, на овом плану и
овом духовном пројекту, сви уједињени и обједињени и да
сви према својим могућностима и својим приликама дајемо
допринос да се величанствени Храм, највеличанственији који
се гради у православном свету што пре доврши.
- Да ли ће председник републике, који буде тада на власти,
моћи да понови речи светог цара Јустинијана Великог, када
је улазио на дан освећења и погледао блиставост Аја
Софије: „Соломоне превазишао сам те?“ -
запитао се пред свима присутнима Патријарх Иринеј и умолио
Васкрслог Господа и Светог Саву да тако и буде и да се у
нашем времену, времену кризном, у времену где нестају
многе некдашње вредности, где се траже неки нови путеви,
подиже такав Храм, који ће обележити не само време наше
српске историје и културе, него ће обележити и време
православља у свим хришћанским народима и свету.
Патријарх је додао да би то заиста тако било морамо бити и поносни и спремни да дамо, као што покојни патријарх Павле често говорио „онолико колико можемо“ и да оно што не можемо ни Бог не тражи и то што не можемо треба да препустимо Њему и да ће Он наћи начина и пута да то реши.
Поновивши да је заједничко присуство наше културе и економије довољна гаранција да оно што су наши преци замислили, није више само идеја и жеља, него постаје стварност и да се сви ми у ту стварност, у којој смо присутни као судионици, уверавамо, Његова Светост је нагласио и радост ишчекивања дана када ће Храм бити коначно завршен, али и упозорио на велики издатак који сви морамо поднети, јер је мозаик нешто веома скупо, али исто тако и да Храм у спомен Светом Сави то и завређује. Као пример лепоте мозаика у храму Божјем и њене дуговечности Светејши Патријарх Иринеј је навео пример Хоре, цркве у Цариграду, подигнуте још у 4. веку, у којој су урађени мозаици који и данас стоје као да су јуче израђени.
Патријарх Иринеј се, у име Цркве, у име свих својих претходника, захвалио свима оним претходним и оним будућим за православну светосавску свест која се улаже да се Храм заврши и додао да ће се Црква увек сећати великих приложника и донатора, али и да никада неће заборавити ни оне мале који приложише своју „удовичну лепту“.
На овакву врсту жртве Његова Светост Патријарх се посебно
осврнуо у свом обраћању и поручио да је много сиротиње
дало оно што је имало и да је за такве примере сам Господ
Христос рекао да су највећи, јер су дали све што су
имали.
Очинском поуком да велике вредности траже исто тако и
велике жртве и подвиге, Патријарх Иринеј, је заблагодарио
Господу Богу што се у наше тешко време довршава један
такав Храм.
На крају свог обраћања Светјши Патријарх Српски Иринеј је нагласио да је ово најбоља потврда да смо ми као народ остали достојни потомци наших предака и да ниједна велика црква није грађена из луксуза или вишка, него да је то увек лишавање, жртвовање од свога, што и ово наше време то потврђује.
фото: Синиша Јовановић
