Празник Живоносног источника (Источни или Светли петак) свечано је прослављен у манастиру Драганац код Гњилана светом литургијом коју је служио јеромонах Стефан, игуман манастира Зочиште, уз саслужење бројних свештеника и монаха. Јеромонах Иларион, настојатељ манастира Драганац био је за певницом, прислуживао по потреби, дочекивао је госте, благосиљао децу- једноставно, био је домаћин у сваком тренутку, посвећен сваком госту.
Храм светог архангела Гаврила био је испуњен верним народом гњиланског краја, који углавном опстаје на овим просторима захваљујући цркви. У енклави косовског поморавља живи око тридесет хиљада преосталих Срба. Села која као своје стециште и уточиште имају манастир Драганац су Станишор, Кусце, Шилово, Стража, Ливоч, Макреш, Ранилуг, Коретиште, Крстовце, Клокот, али и онај други правац око Новог Брда, села Бостане, Прековце, Јасеновик. За празнике све чешће долази народ из Грачанице и околине. Међутим све је више гостију из разних крајева Србије и света. Тако смо на овај дан срели младића из Холандије. За Видовдан прошле године се први пут обрео у Драганцу и остао је читавих сто дана. Томи Ванстратик пронашао је овде оно што није доживео нигде у свету- гостопримство и савршени мир.
Након свете Литургије освештана је вода са извора који тече у подножју манастира. Крај овог извора догодила су се многа чудесна исцељења. Након читања молитве у манастиру многи бездетни парови добили су децу а безнадежни болесници добили су исцељење. О томе нам касније прича јеромонах Кирило који је у овај манастир дошао непосредно пред страдање и погром Срба. Он је разговором зауставио многа села која су кренула у избеглиштво, а село Клокот својим телом. Легао је испред трактора рекавши: „Нека је просто оном који прође преко мене, не било просто ономе ко ме заобиђе“. Касније је почео сам да зида конак. Јер, када је дошао све је пропадало од влаге пошто је двадесет пет година манастир био напуштен. Једну по једну зграду сазидао је седам зграда са око три хиљаде квадратних метара површине. Манастир је са свих страна ограђен зградама. У њима има још две капеле поред централне цркве. Једна је посвећена светом кнезу Лазару, јер се отац Гаврило њему молио да га доведе на свето Косово.
Након освештавања воде домаћини су приредили ручак за госте. Као некада у стара времена столови су постављени испод шатора.
„ Народ у Косовском Поморављу негује сабор као своју традицију вековима. Тако је и до данашњих дана. Народ тиме доказује ону стару изреку да је невоља за кратко време, а радост увек и довека. Манастир Драганац се први пут помиње у Раваничкој Повељи из 1381. године. Задужбина је Св. Кнеза Лазара а добио је име по његовој ћерки Драгани.“- рекао је отац Иларион поздрављајући госте. Затим је представио ученике музичке школе „Стеван Христић“ из Станишора. Девојчице певачке групе при културно-уметничком друштву „Платеница“ отпевале су неколико старих песама из овога краја које су певале и њихове баке. Браћа Гавриловић су певајући у двогласу такође увеличала овај дан.
Број посетилаца се увећао, колона аутомобила поред пута кроз шуму до манастира била је дугачка. Тезге са играчкама и разним ситницама које привлаче децу биле су постављене изван манастира, а сабир није покварила ни киша иако је изгледало да ће сваког часа почети да пада.
