Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Владике Николаја Жичког и Охридског, у суботу 3. маја 2014, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном нашем духовном Оцу Светом Владици Николају Српском у селу Његњеву код Бијелог Поља, поводом прослављања храмовне славе.
Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће вјерног народа Његњева и бјелопољског краја.
Поводом храмовне славе цркве Светог Николаја Жичког и Охридског у Његњеву, прве богомоље у Црној Гори која је посвећена нашем духовном Оцу Владици Николају, благосиљан је славски колач и приређена славска трпеза хришћанске љубави, чији домаћин је Одбор за изградњу цркве са мјештанима Његњева.
Поводом десетогодишњице изградње храма, односно почетка радова на подизању ове светиње, након Литургије одржан је и велики црквено-народни сабор мјештана Његњева, Стројанице и Олуја, као и гостију данашњег сабрања.
Надахнутом бесједом о Светом Николају Велимировићу, апостолу српском и васељенском новијег времена, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.
Слиједе ријечи архипастирске бесједе Његовог Преосвештенства владике Јоаникије, изговорене током празничног богослужења, коју преносимо у цјепини.
"Сабрали смо се, драга браћо и сестре, да прославимо онога кога је Бог прославио, апостола српског Светог Николаја Охридског и Жичког, али и васељенског апостола новијег времена. Као што се ми Срби православни хвалимо са Владиком Николајем, имамо и са ким да се хвалимо, не знам да ли смо тога довољно свесни, тако се с њиме хвали цијела православна Васељена и да кажем, сигурно и ово, и цио хришћански свијет."
"Оно што је Никола Тесла у науци и у техници, то је Свети Владика Николај у духовности и у Цркви у новије вријеме. Да ли је неко у српском језику тако мудро и тако разумљиво за народ протумачио Јеванђеље Христово, не није, још се није родио такав. Да ли је неко дубље мислио и даље гледао, тешко да га таквог има. Да ли је неко боље писао о Његошу и о Црној Гори, нема га још увијек и много нам је помогао. Прије него што су безбожници замислили да руше Његошев гроб и његову завјетну цркву и његово завјештање и његово дјело да скрнаве, Свети Владика Николај је направио најљепши и највеличанственији споменик Његошу, а то је његова књига "Религија Његошева“. То није књига то је пјесма, јер песнику као што је Његош једино је и приличила пјесма Владике Николаја под насловом "Религија Његошева“. Али није Свети Владика Николај везан само за Србију, нити само за Црну Гору одакле је његово старо поријекло, нити само за Охрид, нити за Свету Гору и Русију, нити за било које мјесто посебно, него је он везан за цијелу Васељену и за све православне народе и за све оне људе који мисле о смислу живота, који трагају за смислом живота и који се упућују у тајне вјере и побожности."
"Његов ум је могао да обухвати цијелу Васељену, цио космос не по својим људским моћима, него зато што се његов ум сједињавао са Божанским умом па му је Божански ум откривао оно што једино он може да појми и разумије. Његово око је могло да проникне у дубину прошлих вјекова и у дубину будућих вјекова који долазе, али не људском свјетлошћу него Божјом свјетлошћу, коју је он непрестано упијао молећи се Богу, размишљајући о Богу, славећи Бога. Да ли је ико у нашем народу написао тако нешто лијепо, поучно и корисно за душу као што је Владика Николај његове "Молитве на језеру“, његов "Охридски пролог“. Сигурно још се такав није родио, а да ли ће убудуће не знамо."
"А да ли је неко толико страдао за Христа? Страдали су многи, заиста су страдали, наш је народ од кад се зна за његову историју носио свој крст страдалнички, крст Христов, али да ли је ико ушао у смисао страдања за Христа и да ли је ико од нас видио човјека и да ли га је срео у историји српског народа који је тако опјевао страдање и смисао страдања за Христа? Не, нико. Да ли је неко, заиста, био човјек Европе и цијелог свијета – јесте, Владика Николај. Заиста, јесте био човјек Европе, јер га је сва просвећена Европа радо примала. Али је био и велики критичар и Европе и Запада, а нарочито од оног момента кад је видио шта Европа чини, опет и изнова, нашем народу, па треба прочитати његову књигу "Кроз тамнички прозор“ да се мало научимо и да се подсјетимо. Тог Светог Владику Николаја заточио је Хитлер, прво, на нашем подручју је ухапшен, па затворен, па мучен, па премјештен у злогласни логор Дахау, а наш несрећни народ, у доброј мјери, је био прихватио лажну причу да је Свети Владика Николај био непријатељ свог народа. Али, исповједи се скоро један удбаш преко телевизије, који је био задужен за много штошта, да прати шта ради наше свештенство послије рата и обучен добро да ислеђује, па је ислеђивао и живот и дјело Светог Владике Николаја и потврди, проговори његова савјест, па рече: Био је заиста велики патриота српски и југословенски и антифашиста, али ми то не препознасмо. Мислим да је народ препознао, Црква свакако, али све до скоро ако је код неког дјетета, студента нађена књига Светог Владике Виколаја био је испитиван откуд му то и зашто."
"Једно момче, прије неких 30-ак година рече у војсци да Владика Николај није издајник отаџбине. За то је одлежао три године најстрожијег затвора и мучен, али није попустио и, хвала Богу, остао је у Цркви вјеран Богу."
"Драга браћо и сестре, имамо великог човјека, имамо велике људе, али да ли смо их достојни, да ли смо се ми од њих стварно нешто научили? Нешто мало јесмо, али и нијесмо. Да ли смо се штогод промијенили? Бога ми, да дође Свети Владика Николај међу нас и да нас види гдје смо и куд смо и куд идемо, препознао би он свој народ али, мислим, да би и заплакао због онога шта чинимо и како се понашамо и како га слиједимо. Заплакао би, заправо, што не идемо путем Христовим, јер нас је он као мудри вођа духовни, цијелог српског рода упућивао да идемо за Христом и говорио Не вриједи, или мала је вриједност тога бити Србин, а не бити хришћанин. То се претвара у супротност, па може Србин бити нечовјек и то како ако није са Христом. То му је једина перспектива. Имали смо ми тога и знамо, нијесмо ми народ без гријеха и без мана, а то је добро знао и Свети Владика Николај који је писао ону књигу "Српски народ као Теодул“, али је он као велики човјек знао да препозна врлине и вриједности великих људи у српском роду од Стефана Немање, од Светог Јована Владимира, од Светог Саве, па све до новијих времена."
"Ево, драга браћо и сестре, дивног дана данас овдје и дивне славе. Прослављамо Светог оца нашег Владику Николаја у првој цркви која је њему посвећена у Црној Гори. Није она подигнута ни на Цетињу, ни на Ловћену о којима је Свети Владика Николај понајбоље писао, него је подигнута овдје у Његњеву, подигнута је тамо гдје су људи ријешили од свег срца да му посвете светињу коју граде. Почесмо то дивно дјело овдје прије 10 година и, хвала Богу, молитвама Светог Николаја ишло је све добро и лијепо, а што је најважније догодило се да, градећи цркву, изграђивасмо саме себе и израђујемо саме себе и више је помогла градња цркве у овом селу на његовом обједињавању, него много чега другог. И помоћи ће и Бог и Црква и Свети владика Николај само да се Богу молимо, да се сабирамо, да се трудимо да идемо путем Божјим и да слушамо ријеч Светог Владике Николаја. То је ријеч и мудра и племенита и очинска, има јеванђељску топлину, јеванђељску силу да нас поучи, да нас оплемени, да нас просвијетли, да нас научи."
"Нека буде срећан и благословен празник. Још једном изражавам своју радост што смо данас овдје и благодарност нашим честитим домаћинима градитељима ове светиње г.-дину Драгославу Драгану Шебеку, предсједнику Одбора за изградњу ове цркве и предсједнику Црквеног одбора при овој светињи, свим члановима Црквеног одбора, свим Његњевцима, свим добротворима, приложницима, украситељима овог светог храма. Многи су се овдје уградили, јер је ово дивна светиња која нас и на такав начин сабира што смо се у њој многи уградили и многи ће се убудуће уградити. Треба овдје још штошта да се уради, али је наважније да радимо у славу Божју и са вјером да радимо нешто најбоље и најљепше и за нас и за наше потомство. Амин, Боже нека тако буде!"
"Христос васкрсе!“
