Изложбе предложака за мозаик у цркви Св. Ђорђа

    

ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ ПРЕДЛОЖАКА ЗА МОЗАИК

У ЦРКВИ СВ. ЂОРЂА НА ОПЛЕНЦУ

ГАЛЕРИЈА РУСКОГ ДОМА 22. МАЈ У 18:00 САТИ

Поводом планиране изложбе предложака мозаика из храма Светог Ђорђа и маузолеја на Опленцу у Руском дому, део стручног тимаДруштва руско-српског јединства, за организацију изложбе у саставу, проф. Звонимир Зековић, сликар конзерватор- рестауратор, проф.Мирослав Лазовић, професор мозаика на ФПУ, и Марко Омчикус, историчар уметности, саветник у пензији, обишли су 11. јула 2013. године Maузолеј и Задужбину краља Петра I, да би у њиховом депоу прегледали стање предложака.

Стање депонованог материјала у депоу је врло лоше. У оквиру припрема за изложбу обезбеђена је просторија за рад на опремању предложака, у којој ће одабрани предлошци бити очишћени од наслага нечистоћа и прашине. У исто време обновили би се недостајући делови украсних лајсни, а неким копијама урадили нови.

Простор се налази у оквиру атељеа- школе професора Лазовића. Тај простор је очишћен а предлошци су пренети са Тополе у атеље.

Изложба би поново бацила светло на односе Русије и Србије у првој половини двадесетог века, када је Србија била један од највећих културних центара руске емиграције, јер је у Србију после октобарске револуције емигрирао цвет руске интелигенције који је дао велики допринос српској култури, науци, архитектури, сликарству и другим делатностима Уједно пружио огромну помоћ Српској интелигенцији да се брже укључи у Европске токове развоја.

Заслуге за успешну реализацију маузолеја на Опленцу и украшавање мозаиком петокуполне грађевине саграђене у облику равнокраког крста са криптом и галеријом, већим делом припада руској емиграцији. Овај храм монументалних димензија захвата површину основе 350 м2 и висине од пода крипте до свода куполе 35 м. Укупне унутрашње површине покривене мозаицима износе око 3500 м2 мозаичког платна,што овај мозаик сврстава у веће споменике под мозаиком у Европи. Сматра се да црква посвећена Св. Марку у Венецији има око 7.000.м2 мозаика..

Одлучујућу улогу у радовима на архитектури велелепног маузолеја и украшавању ентеријера имали су руски стручњаци, посебно архитекта Николај Петрович Краснов, Николај Окуњев и археолог Сергеј Смирнов, који је иначе имао искуства са мозаиком. У целу акцију били су укључени и српски интелектуалци на челу са проф. Александром Дероком. Предлошке за мозаике чак и фотографије урадили су искључиво руски стручњаци, који су путујући по Југославији, од места до места где има српских манастира, копирали фреске, и тако на једном месту створили ризницу копија најлепших српских зидних слика – фресака. Велики тим руских кописта путовао је по ондашњој Југославији и копирао зидне фреске по српским манастирима. И само то путовање гледано из данашњег угла представљало је велики подухват. . Кописти су морали са собом да носе поред личних ствари и опрему за копирање: летве, папире лепкове, боје

Ако узмемо у обзир да није било путева и железнице већ искључиво коњи и напорно пешачење. Судећи према искуствима наше генерације још 1950 године био је подухват стићи до Студенице.

За извођење мозаика у маузолеју на Опленцу, поред неких домаћих стручњака, превасходно је било мишљење руског научника, а Сергеј Смирнов је о току обимних припрема известио на руском језику 31. маја 1923. године краља Александра I. Предлошци мозаика су послати у Берлин, где је на основу њих урађен мозаик за Опленац. Мозаик је урађен у фирми Ful и Vagner на име немачких репарација Србији. Стаклена паста је набављена у фабрици Orsoniу Мурану, код Венеције.

Тај огроман мозаик садржи око 35.000.000 коцкица у 15.000 нијанси боја. Из Немачке су мозаици транспортовани и монтирани на зидове у маузолеју.

Изложба је драгоцени документ о доприносу руских стручњака на целом путу стварања монументалног мозаика у маузолеју.

16 мая 2014 г.

Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту