Слатки пакетићи за обреновачке малишане
Дивчибаре, годинама „дечја планина“, центар рекреативне наставе и снежних играрија. Данас, уточиште. Малишани из Обреновца проводе дане избеглиштва на обронцима Маљена са својим мамама, углавном. Очеви, уз стручне службе, воде битку за повратак у чист и безбедан завичај. Кажу, добро им је. Најгоре је за њима. Од сећања глас подрхтава...
У хотелу „Маљен“ педесетак житеља „несталог града“. Кажу, неки имају где да се врате, кад све прође. Неки, не. Међу њима двадесеторо деце, од тромесечне бебе до тинејџера. На „помаже Бог“ ђакона Дарка Крунића са осмехом отпоздрављају. Светосавци Милица Јелић и Богдан Радић пружају пакетиће. Вредни ђакон Радомир Вићентијевић и сатрудник му Марко Јаковљевић слажу пакете пелена, хигијенских средстава, хране... Захваљују на поклонима са жељом да се у радости поново сретнемо.
Племенити Ваљевац Живота Тодоровић из далеке Швајцарске уступио је своју вилу „Бела виста“ петочланој породици Јевтић. Док преузима пакете за привремено домаћинство и пакетиће за троје малишана, Зорица Јевтић са сетом говори:“Стицајем околности, рођена сам у Ваљеву. Сада ме Ваљево спасава...“ О Јевтићима брине и пријатељ власника виле Лазаревчанин Миша Матовић. У близини су и „Дивчибарски вајати“ са тридесет двоје Обреновчана, од чега седморо деце. Светосавци остављају дарове и настављају обилазак Дивчибара, са жељом да сазнају има ли још кога да помоћ треба.
На путу ка одмаралишту „Стеван Филиповић“ срећемо Љубицу Скочајић. У кући својих сестрића је. Деца су јој у Обреновцу. Да се нађу при руци у чишћењу града. Као њима војска и полиција у спасавању. Девојке у униформи храброшћу задивљују. А тек Руси... Они могу све, вели бака Љубица.
И напокон, вила „Голубац“ са пет породица, шесторо одраслих и деветоро деце. Домаћица Мирјана Јанковић, ћерка власнице куће и пријатељица јој и сапатница Гордана Павловић желе нам добродошлицу. Мушки чланови породица, попут свих суграђана, радно ангажовани у Обреновцу. Кажу, имају све. Добро би дошло нешто пелена, детерџента и понеки комад обуће. Што је претекло од добијеног, дале су другима. Иза њих су дани страдања, али ведре су и снажне. Деци прија свеж планински ваздух. Нарочито двогодишњој Нађи, која безбрижно трчкара по дворишту. Срдачан поздрав и жеља да се сусретнемо у неким срећнијим околностима. И сусрешћемо се, верујемо. Наравно, на помоћ увек могу рачунати. Хуманитарна акција Епархије ваљевске трајаће, како рече њен иницијатор Владика Милутин, све док траје потреба за помоћи пострадалом народу.
