Рукопис ове књиге завршен је пре више од две деценије, на дан Светога Кирила и Методија 24/11. маја 1991. године у Призрену где је у то време Епископ Атанасије био професор у Призренској Богословији „Светога Кирила и Методија“. Над Богословијом, над њеним ђацима и професорима бдео је тада Владика рашко-призренски Павле који је касније изабран за Патријарха Српскога. Његов допринос педагошком раду ове установе, у који се он укључивао подједнако и у учионици и у Цркви, био је драгоцен. Сваки сусрет Владике Павла са богословима се памтио. Он се на посебан начин обраћао богословима, а та његова обраћања била су у ствари својеврсна предавања. У посету призренским богословима, у оквиру својих ђачких екскурзија, долазили су карловачки и крчки богослови. Свима им се обраћао Владика Павле. Баш о тим сусретима са богословима највећим делом сведочи ова књига. Јеромонах Атанасије Ракита бележио је речи Владике Павла који је младим богословима на једноставан начин говорио о најсложенијим теолошким питањима, али и давао савете о будућем пастирском раду.
Међу бројним вредностима ове, по обиму невелике књиге, истакли бисмо то да она највећим делом представља Патријарха Павла као педагога. У белешкама Јеромонаха Атанасија могу се пратити педагошки погледи Патријарха Павла и његове педагошке методе. Поред тога ова књига сачувала је низ значајних детаља из живота Патријарха Павла, Призренске Богословије, али и сведочанства о делу живота аутора ове књиге.
Овај рукопис је 21. јуна 1991. године дао Јеромонах Атанасије Ракита умировљеном Епископу захумско-херцеговачком др Атанасију Јевтићу приликом његове посете Косову и Метохији и Призренској Богословији. Наступила су бурна времена, протекле су многе године и Епископ Атанасије Ракита заборавио је на овај рукопис.
Јово Бајић