Педагошка мисао Патријарха Павла / Православие.Ru

Епископ Атанасије Ракита, Духовни дародавци Призренске Богословије, издање Епархије бихаћко-петровачке

По благослову Његове Светости Патријарха Иринеја и у издању Епархије бихаћко-петровачке управо је изашла из штампе књига „Духовни дародавци Призренске Богословије“ Епископа бихаћко-петровачког Атанасија Раките. Ова књига штампана је поводом стогодишњице рођења Патријарха Павла.

Рукопис ове књиге завршен је пре више од две деценије, на дан Светога Кирила и Методија 24/11. маја 1991. године у Призрену где је у то време Епископ Атанасије био професор у Призренској Богословији „Светога Кирила и Методија“. Над Богословијом, над њеним ђацима и професорима бдео је тада Владика рашко-призренски Павле који је касније изабран за Патријарха Српскога. Његов допринос педагошком раду ове установе, у који се он укључивао подједнако и у учионици и у Цркви, био је драгоцен. Сваки сусрет Владике Павла са богословима се памтио. Он се на посебан начин обраћао богословима, а та његова обраћања била су у ствари својеврсна предавања. У посету призренским богословима, у оквиру својих ђачких екскурзија, долазили су карловачки и крчки богослови. Свима им се обраћао Владика Павле. Баш о тим сусретима са богословима највећим делом сведочи ова књига. Јеромонах Атанасије Ракита бележио је речи Владике Павла који је младим богословима на једноставан начин говорио о најсложенијим теолошким питањима, али и давао савете о будућем пастирском раду.

Епископ рашко-призренски Павле

Поред Владике Павла, међу духовне дародавце Призренске Богословије Јеромонах Атанасије Ракита уврстио је Епископа Жичког Стефана, Архимандрита проф. др Атанасија Јевтића, Архимандрита Јулијана Студеничког, бројне Хиландарце међу којима је проигуман Хиландара отац Никанор, др Владету Јеротића. Поменути су још неки дародавци.

Међу бројним вредностима ове, по обиму невелике књиге, истакли бисмо то да она највећим делом представља Патријарха Павла као педагога. У белешкама Јеромонаха Атанасија могу се пратити педагошки погледи Патријарха Павла и његове педагошке методе. Поред тога ова књига сачувала је низ значајних детаља из живота Патријарха Павла, Призренске Богословије, али и сведочанства о делу живота аутора ове књиге.

Професори Призренске богословије у цркви Светога Ђорђа.

Овај рукопис је 21. јуна 1991. године дао Јеромонах Атанасије Ракита умировљеном Епископу захумско-херцеговачком др Атанасију Јевтићу приликом његове посете Косову и Метохији и Призренској Богословији. Наступила су бурна времена, протекле су многе године и Епископ Атанасије Ракита заборавио је на овај рукопис.

Сима Андрејевић Игуманов, велики задужбинар српског народа и Богословије у Призрену.

Крајем априла ове године умировљени Епископ захумско-херцеговачки Епископ Атанасије Јевтић био је гост Бихаћко-петровачке епархије. На Побусани понедељак, 28. априла двојица епископа срели су се са верним народом Босанске Крајине у Босанском Грахову. На тај дан упокојио се Гаврило Принцип, рођен у оближњем граховском селу Обљају. Двојица епископа помолила су се за душе Гаврила Принципа и двојице граховских јереја Илије и Милана Билбије. Тога дана у Босанско Грахово Епископ Атанасије Јевтић донео је рукопис „Духовни дародавци Призренске Богословије“ и поклонио га аутору, који је он објавио као књигу коју представљамо.

Јово Бајић