Девет дана од смрти за православне хришћане представља посебан датум. Помолимо се за покој душе Николаја, као и за све оне који су погинули у братоубилачким превирањима која су захватила нашу земљу.
Молимо се за мир у Украјини, за Луганск, Доњецк, за све рањенике и жртве ратних сукоба на нашој територији, за искорењивање мржње и престанак свих непријатељстава и злобе.
* * *
Николаја Леонова су знали и волели многи.
О њему, његовом животу и смрти данас за портал „Православие в Украине“ сведочи његов пријатељ, наш редовни сарадник протојереј Александар Њемчиков.
Протојереј Александар Њемчиков: „Зашто данас код нас, у Украјини, гину најбољи синови и кћери наше отаџбине?“
Протојереј Александар и попадија Јекатерина Њемчикова из Дњепропетровска, као издавачи православног женског часописа „Самарјанка“, стални учесници Фестивала Православних средстава масовног информисања (СМИ) и аутори многих мисионарских и образовних пројеката, добро су знали Николаја Леонова. У зимском издању „Самарјанке“ 2014. године био је објављен интервју са њим „Клуб православног боксера: мисија могућа“. Николај је помагао у храму, где служи о. Александар. Управо му је он одслужио опело. На дан сахране о. Александар Њемчиков послао је редакцији портала „Православие в Украине“ следећу белешку...
* * *
Има људи код којих вам прво упада у очи то, како они журе да проживе и ураде у овом животу што је више могуће. Николај Леонов није журио само да стигне да што више уради, већ је био неуморан и у врлини. Можемо рећи да је сав његов кратки и славни живот прошао под мотом „Журите да чините добро“.
Николај Александрович Леонов рођен је 10.08.1982. г. у Дњепропетровску. Волео је спорт и бавио се музиком. Као спортиста постигао је веома добре резултате. Био је светски шампион у кик-боксу, освајач светског купа у гоџу-рју, каратеду и борби прса у прса.
Завршио је три факултета (последњи – богословски, у Румунији).
Улажење у веру за Николаја није било само ствар сопственог спасења, већ и неуморног жртвеног служења Цркви и народу. Његова вера је била веома искрена и делатна. За време богослужења он је као чтец помагао у олтару, читао и певао за певницом.
Током школовања у Полтавској богословији основао је клуб младог боксера „Пересвет“, где су се поред спортских активности изучавале веронаука и житија светих ратника. То је била необично плодна мисионарска акција, посебно актуелна у позадини растуће наркоманије и деградације младих. Та идеја је била позитивна алтернатива, тим пре што су борилачки спортови данас веома актуелни и популарни, а настава је била бесплатна. Већина деце долазила је у клуб, немајући никакве представе о Православљу, нити вере у Бога.
Није зачуђујуће што је Коља имао толико пријатеља. И он се трудио да свима њима учини што више добра, да им помогне и пружи подршку. Заслужени ауторитет и лидерство међу другарима – спортистима (и не само спортистима) Николај је такође ставио у службу Богу. Многима је помогао да поверују и да постану верна чеда Цркве Христове.
Сви, који су познавали Николаја, запамтили су га као некористољубивог човека који није могао да ради против своје савести. Људска страдања и неправда никада га нису остављали равнодушним. Својствена му је била особина да заштити и собом да заклони оног ко је слабији, и о томе говоре сви они који су га знали. Можда негде звуче и као реторичка следећа питања: зашто данас код нас, у Украјини, гину најбољи синови и кћери наше отаџбине? Зашто насавесније и најискреније патриоте пуцају једни на друге? Зашто мајкама у мртвачким сандуцима довозе њихове синове? Зашто је Николај Леонов, који је ишао у пратњи рањеника у амбулантним колима Хитне помоћи, довезен мајци зверски убијен, са смрсканом лобањом и ногама?
Николај је погинуо у Доњецку 26. маја 2014. године. На његовој сахрани 31. маја у родном Дњепропетровску окупило се толико народа, да је током опела био заустављен саобраћај.
Да ли је могуће наћи икакве речи утехе за његову мајку која је изгубила сина јединца, а пре неколико година сахранила мужа, Кољиног оца? Вероватно, само речи апостола Павла: „...Јер је мени живот Христос и смрт добитак.“ (Флп. 1, 21).
Николај је изабрао пут жртвеног служења Господу нашему Исусу Христу. Учествовао је је са Њим и у Васкршњој радости, и у ношењу Крста, и у распећу, па чак и у силаску у ад. Христос је за њега постао циљ, суштина и садржај живота. Због тога се свако ко је дошао у контакт са Николајем Леоновим у овом животу нада и узда у то, да је његова смрт постала управо тај добитак, тј. круна земаљског живота и почетак уласка у блажену вечност.
Са руског Наташа Јефтић
