У ноћи између 15. и 16. јуна украјинска армија гранатирала је цркву посвећену преподобном Серафиму Саровском у Славјанску. О томе како се то догодило, као и о ситуацији у граду, испричао нам је протојереј Николај Фоменко – архијерејски намесник Александро-Невског округа у Славјанску.
– Оче Николај, испричајте нам, молим вас, шта вам се данас догодило.
Прексиноћ је тај храм такође био мета артиљеријског гранатирања. Једна мина је била директно усмерена на њега, а пошто испред расту велике јеле, једна од њих је заштитила храм: шрапнел је преполовио дрво и пао на паперту, тако да је оштећена само западна фасада гелерима. Икона у мозаику која се налази изнад улаза у храм остала је читава, а зид око ње су оштетили гелери.
– Колико је данас граната испаљено на храм?
– Три – то су оне које су пале унутар храма, а тачан број оних које су пролетеле мимо њега није познат. Гранате су доспеле до стамбених квартова приватног сектора. Када сам се враћао с литургије, негде око пола десет ујутру, једна кућа се још увек димила. Тачније, то више није била кућа, него рушевина. Срећом су њени власници пре извесног времена избегли. Циљано гађају приватне објекте. У једној улици срушено је 14 кућа. И у граду је веома много развалина. Поликлиника, болница, породилиште, аутобуска станица и Дом културе веома су оштећени.
– Оче Николај, а због чега гранатирају храм, како Ви то објашњавате?
– Недалеко од храма је мост преко речице и железничке пруге, на којем се налази контролни пункт. Чини ми се да се то ради намерно. Сами војници су убеђени да се на територији тог храма налази бацач граната, из којег је пуцано по припадницима Националне гарде. Чини ми се да је та верзија била смишљена као оправдање за напад на храм. Колико сам ја информисан, такво оружје чак ни близу храма нико није видео!
А храмове намерно гађају. И то је чудо што су они још увек читави! Гађали су из рејона засеока Доњецкиј. Могло се видети, на пример, како је једна од мина која је летела са северне стране фасаде, прелетела храм, а затим – куполе. И баш је она пролетела између две куполе и пала десетак метара иза храма. Право чудо!
– Колико је храмова уништено за време војних сукоба у граду и оближњим засеоцима?
– Два – Храм иконе Мајке Божије „Державнаја“ и Серафимовски. Два стакла су излетела у Светодуховском храму. Говорило се да је купола храма оштећена, али то није истина. Тамо чак ни огреботине нема на храму. А прозори су излетели од детонације. Док траје експлозивни талас, у мојој кући се чак и завесе померају. Генерално, ми око храмова имамо много кестена и јела, и они нас добро штите од граната и гелера.
– А уопштено – каква је ситуација у Славјанску?
– Људи страдају! Не само од граната већ и зато што су без струје, воде и лекова. Обичан цитрамон не може да се купи, јер су апотеке затворене. А главобоље и срчани удари муче људе. Веома је тешко сада онима који имају дијабетес: нема инсулина. И, пазите, нико не рачуна ове жртве. А какву ће децу рађати ово покољење? Деца пишке од страха, многи су почели да муцају – ужасно је и причати о томе, а камоли то видети...
Ми већ разликујемо којег су калибра пројектили којима нас гађају. 70мм, 120мм... А кад су 240 – постаје ужасно заглушујуће! Када тим гранатама гађају Семјоновку, код нас се земља тресе, а ми смо удаљени 10 километара.
И генерално, људи су се веома изменили. Како ми сада желимо једни другима лаку ноћ! То више није формална жеља! Са сузама се понекад растајемо са ближњима ноћу. И молимо се сасвим другачије! Формална молитва је такође прошлост. Људи су се ујединили. Многи одлазе, али што је изненађујуће, неки су почели и да се враћају. Не могу да подносе лажи, огромну напетост, узрујаност због ближњих. Говоре: боље је овде, тј. заједнички преживљавати то.
Једном речју, много је ужаса и страхоте, али се ми уздамо на Бога. Нека све буде по вољи Божјој – а Његова је воља свагда добра!
Славјанск, 16. јун 2014. г.
Са протојерејем Николајем Фоменком разговарала Јекатерина Шчербакова
Горловска и Славјанска епархија
Са руског Наташа Јефтић
