У раду научне конференције „Руски некропољ у Београду” учествовало 17 српских и руских историчара.
Уводна обраћања на скупу су имали: председник Почасног савета Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијслних споменика у Републици Србији „Руски некропољ” др Ненад ПОПОВИЋ, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар ЧЕПУРИН, епископ липљански ЈОВАН и протојереј ставрофор Виталиј (ТАРАСЈЕВ), старешина Подворја Московске патријаршије у Србији.
У Раду скупа су учествовали: др Ђорђе ЂУРИЋ, др Галина ШЕВЦОВА, Елена БОНДАРЈЕВА, др Љубодраг ДИМИЋ, др Људмила КУЗМИЧЕВА, мр Јекатерина ГАВРОЕВА, др Владислав ПУЗОВИЋ, др Александар КАДИЈЕВИЋ, Миладин МИЛОШЕВИЋ, Алексеј АРСЕЊЕВ, др Александар ЖИВОТИЋ, Јелена МЕЖИНСКИ-МИЛОВАНОВИЋ, др Александар НИКИТОВИЋ, др Борис МИЛОСАВЉЕВИЋ и мр Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ.
Реч председника Почасног савета Фондације „Руски некропољ” др Ненада ПОПОВИЋА:
Обнова Некропоља за све нас је била света мисија
ЖЕЛИМ да вас поздравим у име Фондације за обнову „Руског некропоља” и да вам пожелим добродошлицу на нашу конференцију. Прошли смо дуг пут од тренутка када смо пре више од 4,5 године са садашњим председником Фонда Константином Косачовом и председником Управног одбора за обнову Некропоља Валеријем Рјазанским започели овај пројекат.
Пројекат смо у почетку поделили у три фазе: израда пројектне документације, прикупљање новчаних средстава и извођење радова на обнови Некропоља.
И поред огромне политичке воље и са српске и са руске стране да се Некропољ обнови, реализација пројекта због економске кризе није се у сваком тренутку обављала планираном динамиком.
Пролазили смо кроз тешке периоде, али ни у једном тренутку нисмо избили упорност и ентузијазам да овај пројекат приведемо крају, нисмо изгубили оптимизам и ентузијазам јер смо били прожети снажном визијом која нас је све време подсећала на једно – да Некропољ није само споменик културе од значаја за наше две земље, већ да је Некропољ симбол нераскидивог пријатељства српског и руског народа које траје вековима.
Знали смо да обновом Некропоља обнављамо свест српског народа о томе ко су му били пријатељи и шта су ти пријатељи чинили за њега у прошлости. То је за нас била света мисија и зато је Некропољ могао бити обновљен. Такође, обновом Некропоља српски народ је обновио историјско сећање и одао пошту нашој руској браћи која су сахрањена на Некропољу. С једне стране, храбрим руским војницима који су положили животе за слободу Србије у Првом светском рату, а са друге – истакнутим личностима царске Русије које су после Октобарске револуције емигрирале у Србију где су оставиле неизбрисив траг у њеном духовном, интелектуалном и културном животу.
Истакао бих значај овог пројекта и из још једног разлога. Овај пројекат реализујемо у години великог јубилеја када се обележава 100 година од почетка Првог светског рата.
Први светски рат је најочитији пример колико је велико и чврсто пријатељство Срба и Руса. У време када је то за њу било најнеповољније – упркос својим војним и економским слабостима и унутрашњим проблемима – Русија је, да би заштитила Србију и спречила њено уништење, објавила рат двема ондашњим суперсилама – Аустро-Угарској и Немачкој.
Тим чином, који се догодио пре сто година, Русија је показала колика је њена љубав према српском народу. Данас 100 година касније, симболички, Србија и Русија заједно обнављају споменик који сведочи о тој љубави и шаљу поруку свету да ће наши народи увек стајати раме уз раме у борби против зла као што су то чинили и у Првом и Другом светском рату.
Ово је наш одговор на очигледну ревизију историје коју у освит обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата и седамдесетогодишњице од завршетка Другог светског рата спроводе поједине државе.
Та ревизија није опасна не само зато што искривљује историјске чињенице, правећи од џелата жртве и обратно, већ и зато што води ка ренесанси идеје фашизма која своје отелотворење има у фашистичком покрету који кроји нови државни поредак у Украјини.
Као последица повампирења фашизма у Европи, данас као и пре 70 година, у Украјини се спаљују живи цивили по налогу неких нових вандала. Свет не сме да затвара очи пред овом појавом, већ мора оштро да је осуди и да се од ње огради како се ужасна прошлост врло видљивог Првог светског рата не би поновила.
Реч амбасадора РФ у Републици Србији Александра ЧЕПУРИНА:
ДАНАШЊА конференција се одржава у право време.
Први светски рат је из многих политичких разлога био заборављен. Данас је Русија пуна решености да се у пуној мери одужи својим заштитницима и обнови историјску правду и да рестаурира споменике војницима Првог светског рата.
Знамо да је Први светски рат почео глобалним потресима, у првом реду у Европи и не само у њој, већ и у Руској империји и не само једном револуцијом.
Мислим да Руски некропољ у Београду није само једно од великих руских гробаља у свету. Он је, као што је Ненад рекао, симболичка грађевина улепшана великим спомеником за два милиона војника Руске империје који су погинули за идеале слободе и независности целе православне цивилизације, већ и споменик руско-српским везама и пријатељству.
Познато вам је да је на иницијативу председника Руске Федерације, захваљујући влади Русије, сарадњи са РПЦ и српским пријатељима и колегама, испуњен, рекао бих, историјски дуг. У овом тренутку је практично завршена реконструкција и обнова Руског некропоља са његовом духовном вредношћу – Иверском капелом.
Обновљен је споменик „Спавајте ратни орлови” у чијој је основи костурница руских војника који су погинули при одбрани Београда од аустријских освајача.
Они који су на овај или онај начин повезани са овим, знају да је то изискивало много духовних, финансијских и организационих напора. Зато желим да се посебно захвалимо руским и српским рестаураторима, архитектима, пројектантима и радницима, онима који су извршили веома тешке рестаураторске послове не само на очувању историјског изгледа, већ душе и покоја наших заједничких предака. На тај начин одајемо почаст великим синовима Русије.
Посебно се захваљујемо српском народу, нашим српским пријатељима који су реализовали не само конкретну помоћ. Они су учествовали и у прикупљању средстава и научно-истраживачком раду да би реконструкција била обављена веома пажљиво и да би споменик био очуван као споменик културно-историјског наслеђа.
Он није само културно-историјско наслеђе Србије, већ и Русије.
Желим да се захвалим и господину Поповићу, његовим вишегодишњим напорима у реализацији пројекта рестаурације Руског некропоља и за његов допринос у јачању руско-српских веза и пријатељства. Слажем се са њим да су у неком смислу споменик и сам процес његове рестаурације својеврсни симболички гест, један од знакова давнашњих и древних руско-српских веза.
Дозволите ми да још једном данашњој конференцији пожелим успешан рад, интересантне новине и плодну размену мишљења, можда и неке спорове. Да поновим: време одржавања конференције је добро изабрано.
