ЗАГРЕБ, 4. јула 2014. (Хина) - Долазим отвореног срца, а настојаћу да применим три начела - дијалог, праштање и помирење, уз поруке да морамо прихватити једни друге онаквим какви јесмо и да је "боље сусед близу, него брат далеко", изјавио је у ексклузивном интервјуу Хини новоименовани Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.
Владику др Порфирија Перића Сабор Српске Православне Цркве крајем маја, после упокојења митрополита Јована, именовао је за његовог наследника на челу Митрополије, а на нову дужност биће устоличен у Загребу 13. јула. Поздрављајући "све грађане Хрватске и Словеније - православне, католике и свих других вероисповести, али и агностике или атеисте", митрополит Порфирије наглашава да долази "отвореног срца, с љубављу према свој браћи и сестрама".
Каже да му је његов претходник, владика Јован, оставио "драгоцено наслеђе сејући јеванђелско семе у деценијама које нису биле нимало лаке, као и да није за собом затворио ниједна врата".
"Искрено ћу радити на дијалогу са свим добронамерним људима у Хрватској, али у првом реду ћу, разумљиво, водити бригу за поверене ми православне хршћане у Епархији загребачко-љубљанској. Њих поздрављам Христовим речима: ‘Што је људима немогуће, Богу је могуће’, а у исто време, речима премудрог Соломона: ‘Боље сусед близу, него брат далеко’ ", каже владика Порфирије.
Као своја темељна полазишта у унапређењу односа са Католичком Црквом у Митрополији и уопште, нови Митрополит загребачко-љубљански наглашава "веру у Бога, веру у изворну доброту човека и веру у хршћанску цивилизацију љубави".
Ћирилица је органски део идентитета Срба
Коментаришући тврдње да је оспоравањем ћирилице угрожен и национални идентитет Срба у Хрватској, овај великодостојник Српске Православне Цркве указује да је ћирилично писмо "органски део културног идентитета српског народа".
"Срби немају другог писма. Онај ко се залаже за укидање ћирилице тамо где је њена употреба у складу са људским правима и домаћим и европским стандардима и законодавством, заправо тежи да укине и српски културни и национални идентитет", оценио је митрополит Порфирије, истовремено указујући и на одлучно реаговање хрватске државе на протесте због ћирилице.
"Претходни, немили догађаји и реакција хрватске државе уверили су ме да се, овим поводом, ипак не морамо позивати на законодавство Европске уније и да су они који не желе да виде ћирилицу у Хрватској у мањини. Наглашавам, не постоји алтернатива - морамо учинити све да прихватимо једни друге онаквима какви јесмо", порука је новог Митрополита загребачко-љубљанског.
Он наводи да је био "ако не протагонист, а оно сведок и скромни сaрадник настојања одговорних личности у Српској Православној Цркви да католици, као и верници других вероисповести, имају у Србији иста права као и православни".
"Што смо од државе тражили за себе, у истој мери смо тражили за друге Цркве и верске заједнице и њихове вернике. Ни више ни мање. У погледу законодавних решења, друштвеног живота, враћања имовине, заступљености у медијима, свега...", објашњава владика Порфирије.
Светац мора бити свет свим хршћанима
Коментаришући тврдње појединих челника избегличких удружења Срба из Хрватске у Србији да се мења национална слика и да су хиљаде Срба у Хрватској у међувремену покатоличени, владика Порфирије каже да "нема егзактне податке, али жели да верује да је прозелитизам далека прошлост".
"Изнад свега поштујем слободу свакога и у слободи лично опредељење по сваком питању, па и по питању вере", наглашава он и каже да би, примети ли "било какав облик принуде у вези с вероисповешћу, у складу са својом одговорношћу, указивао на такву појаву и чинио све да се заштити слобода вере и савести сваког људског бића".
Коментиришући актуелне расправе и полемике о могућем канонизовању кардинала Алојзија Степинца, владика Порфирије каже како "дели мишљење Патријарха српског Иринеја да светац, којој год Цркви припадао, мора бити личност светла и света за сву браћу у Христу".
На питање како Цркве и верске заједнице могу више допринети узајамном поверењу и помирењу међу народима бивше Југославије и шта он лично жели и може учинити, нови Митрополит загребачко-љубљански каже како је "послање Цркве да изграђује мир и међусобно поверење" и подсећа на Христове речи: "Мир свој дајем вам".
"Ако имамо мир Божји у себи, мирићемо се с другим човеком, с природом и са собом. Ширићемо мир око себе, бићемо сведоци мира, благовесници мира, миротворци", каже он, наглашавајући да то могу само "истински људи Цркве у којима влада императив љубави, истине и правде".
"Дијалог, праштање, помирење – три су начела која ћу настојати да применими у пракси. Трудићу се, а на Богу и људима је да процене мој подвиг", истакао је владика Порфирије.
У Загреб долазим с радошћу и страхом
Поводом честих коментара о зближавању Православне и Католичке Цркве и могућностима да Папа посети Србију, што је посебно помињано током обележавања годишњице Миланског едикта, владика Порфирије каже да је та тема досад била више "медијско нагађање, него што је имала службени карактер", као и да му није позната "било каква службена иницијатива која је потекла сa било чије стране".
"Како је дијалог начин на који Црква врши своју мисију у свету, лично сматрам да братски и добронамеран разговор може донети корист свима - и православнима и католицима", наглашава владика Порфирије.
"Што се тиче зближавања двеју Цркава, најважније је да ми, нарочито у подручјима која вековима делимо, живимо у заједници љубави. Тада ће и службени богословски дијалог, као и свако друго међусобно општење Католичке и Православне Цркве, дати благословене плодове", каже владика Порфирије и подсећа на недавне заједничке изјаве папе Фрање и патријарха Вартоломеја: "Бог нас учи да сматрамо једни друге члановима исте хршћанске породице, да волимо једни друге да бисмо могли исповедати нашу веру у исто Јеванђеље".
"И ми, у Хрватској, Србији, било где, заједно са нашим поглаварима треба да будемо предани путу ка јединству за које је и Христос молио Господа речима ‘да сви једно буду’", оценио је митрополит Порфирије, наглашавајући да на нову дужност у Загреб долази "са радошћу и страхом Божјим".
"Радујем се јер долазим у средину са великом и богатом хршћанском традицијом, а страхујем јер не знам хоћу ли достојно испунити овај велики задатак који су пред мене поставили Бог и Црква", каже митрополит Порфирије, који ће од 13. јула бити на челу Митрополије загребачко-љубљанске.
Богатим друштвеним ангажманом стекао значајан углед
Нови митрополит загребачко-љубљански др Порфирије Перић рођен је 1961. у Бечеју. Основну школу је завршио у Чуругу, гимназију у Новом Саду, дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, а замонашио се годину дана раније.
На постдипломским студијама у Атини био је од 1986. до 1990. када је постављен за игумана манастира Ковиљ код Новог Сада, који од тада постаје духовна матица многим младим људима, интелектуалцима, али и уметницима, глумцима и рок музичарима.
Као игуман манастира, посебно је ангажован у лечењу болести зависности, а 2005. године утемељио је терапијску заједницу "Земља живих", која је призната као најуспјешнији пројект за лечење зависности о дрогама и данас, под вођством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.
Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је 1999. за епископа јегарског, викара Епархије бачке, а докторирао је 2004. на Богословном факултету Универзитета у Атини.
На Богословном факултету у Београду предавач је на катедри Пастирске психологије, његова предавања посећују и студенти других факултета, а суоснивач је грађанског удружења које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.
Епископ Порфирије истовремено је и председник Управног одбора хуманитарне организације "Привредник" која стипендира талентоване, а сиромашне ученике и студенте.
Скупштина Србије га је, као представника свих Цркава и вјерских заједница, 2005. године изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА), независног тела са јавним овлашћењима у регулисању радиодифузне политике у Србији. Веће РРА га је за свог председника изабрало 2008. године. Од доласка владике Порфирија на то место у радиодифузном спектру Србије чују се и православне радио станице као и католички Радио Марија, а покренут је и низ радијских и телевизијских емисија које се баве религијским темама.
Својим је не само духовним, већ и богатим и разноликим друштвеним ангажманом стекао је значајан углед у Србији. Говори грчки, енглески и немачки, служи се руским језиком.
