Духовном академијом, литургијом и литијом, коју је предводио епископ будимљанко- никшићки Г. Јоаникије, у Бијелом Пољу је прослављен Петровдан, празник Апостола Петра и Павла.
Петровдански сабор почео је 11. јула духовном академијом уз богат културно-умјетнички програм. У име Српске православне црквене општине и удружења „Кнез Мирослав“, које је организатор духовних свечаности, госте је поздравио Драган Недовић.
"Ова 15. по реду Духовна академија се организује у знак дана када се молитвено слави Апостол Петар и слава храма у Бијелом Пољу који носи његово име“, казао је Недовић. Он је поздравио госте из далеке братске Русије, који су увеличали богоугодно сабрање у Бијелом Пољу.
Директор Православне гимназије у Москви, протојереј-ставрофор Сергеј Махоњин благословио је скуп и пренио поздраве Руске православне цркве.
Књижевник и професор на Академији словенске културе у Москви Иља Ћислов, казао је да његови ученици, који су заједно дошли на ходочашће по Црној Гори и Србији, на часовима уче и све знају о Немањићима, Карађорђу и Милошу, о ломној Црној Гори. „Сада су имали могућност да све виде уживо, јер смо заједно обишли све главне светиње у Црној Гори и Србији“, казао је Ћислов. Он је нагласио да руски књижевници преводе поезију стваралаца из Црне Горе, међу којима највише Ранка Радовића, који је добио више високих признања у Русији.
"Радовићева књига "Њежје“, која је спој хришћанске традиције и пјесничке културе, представља љубавну поезија која се надовезује на традицију. Уз Радовића, први пјесник кога сам преводио на руски језик је сада покојни, мој стари пријатељ Драгомир Брајковић,- казао је Ћислов.
Дубок утисак и неизбрисив траг на вјернике окупљене на литургији на Петровдан оставили су руски протојереј-ставрофор Сергеј Махоњин, који је саслуживао са протојерејем-ставрофором Мирашем Богавцем, протојерејем Дарком Пејићем и јерејем Николом Скопљаком. Дирљиво је било и читање Апостола професора Ћислова, чије су се ријечи лијепиле за срца вјерника.
Протојереј Дарко Пејић је у пригодној бесједи на крају литургије и светог причешћа бесједио о двојици највећих сиромаха – Светим Апостолима Петру и Павлу.
"Њихово сиромаштво је било двојако, материјално и живот без Бога. Како кажу данашњи људи једва се састављао крај с крајем. Међутим, када су срели Христа, Апостол Петар је на питање шта мисле ко је он, одговорио: Ти си Христос – Син Бога Живога, чиме је постао најбогатији човјек. А Христос му одговара: "А ти си Петар,(што у преводу значи стијена), и на камену твоме сазидаћу цркву своју и врата пакла неће је надвладати“. Ријечи "камен на којем је Христос сазидао цркву своју“, - то су ријечи Петрове који је посвједочио да је Он Христос, Син Бога Живога. Сваки од нас, данас и увијек, који не позна и не исповиједи Христа, остаје и умире као пуки сиромах. Ја знам да наш народ због посљедица времена још тумара и тражи пут свој, међутим, једно знајте и запамтите, сваки тренутак који човјек проведе некрштен води у сиромаштво. И сваки тренутак и свака служба Божија коју човјек преспава или има нешто прече од тога, је сиромаштво и сиромашење човјека. Када дође крај ни један изговор, овај или онај, неће помоћи, јер Господ од сваког човјека тражи да исповиједи и каже: "Ти си Христос, Син Бога Живога“. Та исповијест почиње на крштењу, продужава се кроз пост, молитву, свет и честит живот уз покајање, и завршава се причешћем– сједињењем са Господом“, бесједио је отац Дарко и подсјетио да хришћани нису позвани да не чине зло, већ да сваки тренутак проведу чинећи добро, јер је гријех свако нечињење добра.
Домаћин овогодишњег сабора Зоран Јеврић и удружење Кнез Мирослав приредили су трпезу љубави, а након пресијецања и освећења славског колача Јеврић је дио колача предао домаћину за следећу годину Горану Вукићевићу.
Литију која је око 18 часова кренула улицама Бијелог Поља предводио је епископ будимљанско–никшићки Г. Јоаникије. У литији су ношене мошти Светог Свештеномученика Харалампија и јастук Преподобне мати Параскеве – Свете Петке.
Владика Јоаникије је бесједио да радост свештеног хода на велики празник Светих Апостола Петра и Павла свједочи да смо се сабрали у име Божије и да радост овога празника није радост појединца нити неке мале групе, него радост цијеле цркве Божије.
"Свједочимо такође, доласком овом светом храму и учешћем на свечаности да је истинита свака ријеч Божја. И она коју је Господ Исус Христос рекао својим устима и она апостолска ријеч, којој је Господ дао и силу истине, и своју свјетлост, и дејство своје ријечи. Та ријеч Божја прожима сву васељену, све вјекове, долази до свачијег вјерујућег срца, до онога ко призива име Божје, те освјетљава његов ум, његово срце и његову душу. И сабира нас да заједно прославимо име Божје, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, и заједнички се његовом часном крсту поклонимо и његово васкрсење прославимо. То је вјера светих Апостола, непосредних ученика Христових. То је она вјера која може да препороди људско срце и биће, да га освети, освешта и спасе, а исто тако да препороди цио васиони свијет и све народе. И она је намијењена свим народима земаљским, јер је вјера спасоносна и света, која не пита ко је ко, него су сви домаћи и Божји, и свако има могућност да постане син Божји, само ако искрено вјерује и Њега, и у његову Свету Цркву. Велики је и радостан овај празник нарочито што послије свете службе вршимо и овај свештени ход народа, дјеце и омладине. А то свједочи да се нарочита милост Божја излива на дјецу и на породице и мајке које своју дјецу воде да их учине учесницима ове Свете литије. Све оне који су дошли искрено и са љубављу, да се укључе у ову свенародну свечаност, Бог ће благословити и помиловати, и радост овог празника ући ће у сваки дом и у сваку душу. Јер овакви празници имају такву благодат да се велика Божја милост излива на цио свијет. И нико од вас не би смио да пропусти прилику, да узме учешћа у овој свечаности, у светим службама уочи и на дан самог празника."
"Град Бијело Поље има дубоке хришћанске коријене, што свједочи црква Светог Петра, гдје су коријени културе и идентитета. Овдје је настала најљепша и најсветија књига писана на ћириличном писму – Свето Мирослављево Јеванђеље. И нека свјетлост тога Јеванђеља обасја цио род Светога Саве, све Словене и све православне хришћане“, бесједио је владика Г. Јоаникије.
