- У Београду је више латинице него ћирилице, свуда, али нама је стало до нашег писма. Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, па оно што је било добро треба похвалити, а зло назвати злом и то је начин да се међусусједски проблеми уклањају рекао је патријарх новинарима у Карловцу, пренијела је Хина.
- Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго оцијенио је Иринеј одговарајући на питање о отпору дијела хрватског народа постављању двојезичних плоча у Вуковару и истакао да „треба знати да на том писму није написано ниједно велико зло“.
Освећењу обновљене цркве Светог оца Николаја у Карловцу присуствовало је десетак епископа и свешеника, а на свечаној литургији били су званични представници Републике Хрватске, Републике Србије и Републике Српске, као и представници регионалне и локалне власти, Католичке цркве и Исламске заједнице.
На питање како гледа на информацију да ће председник Србије Томислав Николић позвати папу Фрању у Београд одговорио је да је био за то да се папа позове и на недавну велику прославу у Ниш, као и да папа то зна, али тај предлог тада није прихваћен.
- Разлог тога је то што и сада у Србији живи, највише у биједи и невољи, око 250.000 људи који су, не знам да ли протерани из Хрватске или су је напустили. Они некако негативно гледају на улогу цркве око тога, а све се то негативно одражава и на однос према римском папи истакао је Иринеј и поручио да је дијалог нужан и да су учињени одређени помаци.
Потребан је „тренд нових односа јер тамо гдје смо стали у 11. веку, кад је дошло до деобе између Рима и Цариграда, то треба превладати“, рекао је, истичући да је црква Христова једна.
На питање о положају СПЦ-а у земљама насталим распадом СФРЈ, патријарх Иринеј је одговорио да он нигдје није завидан.
- Наша црква је велики страдалник, прије свега из Другог свјетског рата, што се, нажалост, поновило и недавно, а зашто је то тако ја не знам. Само знам даје трагедија у томе што смо ми и једни и други хришћани, нису нам вере непознате, нас везују многе веће истине него што нас деле истакао је српски патријарх.
Није питање да ли ће Православна и Католичка црква радити још више на нормализацији односа између Хрвата и Срба, рекао је патријарх, додајући да су на то позване и треба то да учине.
