Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида (Перовића), Црквена општина мудраковачка је организовала поклоничко путовање српским светињама на Косову и Метохији. Вођа и иницијатор пута био је свештеник Иван Цветковић а међу поклоницима су били и Архијерејски намесник крушевачки прота Будимир Којић, као и прота Александар Михаиловић из Пожаревца. Путовање је започето, како и доликује, од Саборног храма Св. Георгија Победоносца 19. јула у 03:30 уз молитву Господу да све протекне по Његовој светој вољи.
Манастир Високи Дечани
Стигли смо у Дечане. На самом улазу дочекани смо срдачно од војника Италијана, који ревносно чувају манастир, а многи су постали и пријатељи са братијом манастира. Светом Литургијом, уз милозвучно појање монаха, началствовао је прота Будимр уз саслужење о. Петра, о. Александра, о. Ивана и о. Арсенија из Руске Заграничне Цркве, који је по пореклу Мексиканац али одлично говори српски и служи на црквенословеским у Новом Мексику. Многи су се причестили Светим Христовим Тајнама, а након завршетка Литургије сви смо се поклонили моштима Светог краља Стефана Дечанског и преподобне Јелене Дечанске.
Свети краљ је неуморни заступник пред Христом и исцелитељ свих који му приступе са вером и молитвим. Уверљиви доказ тога је и сам манастир, који нетакнут стоји вековима. Остао је аутентичан до данас, а међу онима који долазе на молитвену помоћ код Светог Стефана Дечанског има и римокатолика и муслимана. Примио нас је и игуман Сава (Јањић), са којим смо причали након Литургије и сви смо послужени уз препознатљиво дечанско гостопримство. Време је било одлично тако да се манастир купао у сунчевој светлости, а беспрекорна уређеност порте, конака и свега што монаси са љубављу одржавају, бива нам за пример како се треба односити према светињи и колико ова светиња значи, не само у културном већ и у духовном погледу свих православних хришћана. Након што смо се задржали колико нам је то организација дозвољавала упутили смо се даље...
Пећка Патријаршија
Пролазећи кроз град Пећ и руговску клисуру, стигли смо у Пећку Патријаршију, која се налази недалеко од Дечана. Први утисак био је да, иако је манастир окружен често и непријатељски расположеним Албанцима, када уђете унутар зидина осећате неописив спокој и слободу. Томе доприноси највише вера монахиња које ту живе. Управо таква вера монахиња држи их ту на окупу, где се оне на челу са мати Февронијом моле за читав свет. Монахиње су нас срдачно примиле, показале нам цркву, мошти наших многобројних светитеља Архијереја и пастира, значајне фреске и чудотворну икону Пресвете Богородице тзв. „Пећку Красницу“ коју је донео Свети Сава са Истока.
Монахиња која нам је показивала унутрашњост храма била је изузетно ревносна да нам дочара вредност, значај и посебност овог нашег славног манастира. Манастир посећују људи из целог света. Овде долазе професори и студенти историје уметности да виде бројне сачуване фреске из више различитих епоха, што је уједно јединствен пример у свету. Након тога нас је примила и игуманија мати Февронија уз велику љубав и топлину. Ова мати је зрачила великим смирењем и саосећајношћу, те нам је било јако драго да је слушамо и гледамо док прича са оцем Иваном. Сви смо били у хладу, поседали у порти на клупицама као у неком малом али заиста посебним парку, који нам се због своје перфектне уређености чинио као рајски врт уз тихо протицање Бистрице. Ту је и огромни разгранати дуд стар преко 800 година, за кога се каже да га је засадио Свети Сава. Мати Февронија има 92 године и у Пећкој Патријаршији је од 1957. године тако да је доживела да угости четири српска Патријарха, од којих су за њено време тројица устоличени. Направили смо заједничку фотографију са Игуманијом за успомену, надајући се да ћемо је ускоро поново посетити.
Манастир Грачаница
У Грачаницу смо стигли у касно послеподне. Најпре смо отишли на ручак у ресторан „Хајдук Вељко“, који се налази недалеко од манастира. Са нама је био и отац Бранислав Секулић који служи у Грачаници. Отац Бранислав је служио вечерње богослужење док је отац Иван водио певницу уз помоћ тројице богословаца и једног студента теологије. Монахињама је било јако драго као и оцу Браниславу што смо на овакав начин учествовали у молитви и што смо посетили овај значајан манастир Светог краља Милутина. Као по обичају и овде смо начинили заједничку фтоградфију за лепу успомену и за дуго сећање.
Препуни среће и лепих утисака, вратили смо се у Крушевац око 23.ч. Многима од нас ово сигурно неће бити последња посета овим светињама, а многима је ово био први пут да кроче на свету српску земљу натопљену мученичком крвљу многих светих Срба кроз векове. Благодарни смо пре свега Господу Богу за овакву милост, молитвама светих и нашег Пастира владике Давида, као и оцу Ивану на сјајној организацији и непрекидној будности.
Слава Богу за све!
Далибор Ђорђевић, студент IV године Православног Богословског Факултета у Београду
