Обнова руског некропоља на Новом гробљу у Београду и помен руским и српским војницима из Првог светског рата који су бранили српску отаџбину
Бог је благословио да се данас, 1. августа 2014. године, на дан Светог деспота Стефана Лазаревића, у престоном граду одржи помен војницима српским и руским, учесницима Првог светског рата, који су раме уз раме бранили и изгинули у одбрани српске Отаџбине. Војницима сахрањеним на Руском некропољу на Новом гробљу помен је одржао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више свештеника Архиепископије београдско-карловачке и руске цркве Свете Тројице у Београду.
Његова Светост Патријарх српски Иринеј је овом приликом између осталог казао да су за хришћане посебно света места храмови, али и гробља. Свјатјеши је истакао да Руски некропољ у Београду обједињује не само те две светиње већ стоји као трајно сведочанство славне заједничке прошлости два народа, руског и српског, али и као симбол њиховог нераскидивог јединства.
У име Његове Светости Патријарха московског г. Кирила, протојереј Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду, обратио се свима присутнима и изразио посебну благодарност Патријарху српском Иринеју, као и свима који су помогли да се реализује обнова руске капеле иРуског некропоља на београдском Новом гробљу.
Лета Господњег 2009. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил је благословио да Подворје Руске Православне Цркве у Београду започне обнову и рестаурацију руске некрополе која се састоји од Иверске капеле, саграђене 1931. године, а подигнуте заједничким снагама Руса и Срба. Иверска капела у Београду је верна копија Иверске капеле у Москви коју су бољшевичке власти 1929. године уништиле. Руске избеглице су из заједничких средстава са браћом Србима подигли ову некропољу на Новом гробљу, а по благослову тадашњег Патријарха српског Варнаве (Росића), који је и осветио Иверску капелу.
„...1933. године саграђен је споменик руским војницима, једини у свету, који су погинули током Првог светског рата. У темељима овог споменика сахрањене су кости руских војника који су током 1914. и 1915. године испод Калемегдана на Дунаву бранили Београд, где је била једна руска флотила која је дуго одолевала непријатељу,“ казује протојереј Виталиј Тарасјев, старешина храма Свете Тројице у Београду, који благодари граду Београду и представницима власти Републике Србије за несебичну помоћ у обнављању овог значајног историјског али и духовног споменика.
Помену су присуствовали: Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања г. Александар Вулин, заменик министра спољних послова Русије г. Константин Косачов, члан Горњег дома Руске Думе г. Валериј Рјазански, оснивач Фонда “Руски некропољ у Београду“ г. Ненад Поповић, члан Горњег дома Руске Думе г. Анатолиј Лисицин, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин, директор директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић, представница компаније „Гаспром Њефт“ гђа Светлана Вичерова, чланови удружења за неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. године и многи други.
У Београду у мају ове године свечано је потписан споразум између Фондације за очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Републици Србији „Руски некропољ“ из Београда, и сродне фондације „Руски некропољ у Београду“ из Москве, којим је озваничена сарадња двеју фондација на завршетку реконструкције највећег руског некропоља ван територије Руске Федерације које се налази на Новом гробљу у Београду. Споразум су у име српске фондације потписали председник Почасног савета Ненад Поповић и председник Управног одбора Душан Жарковић, а у име руске фондације председник Почасног савета Константин Косачев и председник Управног одбора Валериј Рјазанскиј.
Данас у Београду, на територији Новог гробља (најстаријег гробља у српској престоници) налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота. На руским парцелама (80, 80а, 90, 90а) компактно је смештено 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи.
На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. године.
Подизање капеле је повезано састварањем руског гробља у Београду и залагањем кнегиње М.А. Свјатополк-Мирске да се изгради капела за одржавање опела за покојнике. Током преговора са градским властима стигла је вест о рушењу Иверске капеле у Москви (1929.), и тада се родила идеја о реконструисању Иверске светиње на српској земљи. Изградња капеле према пројекту В.В. Сташевског завршена је 1931. године. У гробници испод капеле сахрањен је митрополит Антоније Храповицки, а око капеле истакнута духовна лица руске емиграције.
Зорица Зец
