Владимир Путин је учествовао у церемонији отварања споменика на Поклоној гори херојима који су пали у годинама Првог светског рата. Ова церемонија је једна од кључних манифестација посвећених стогодишњици почетка Првог светског рата.
Говор на церемонији отварања споменика херојима из Првог светског рата:
Поштовани пријатељи!
Тачно пре једног века Русија је била приморана да ступи у Први светски рат. И данас откривамо споменик ратним херојима – руским војницима и официрима. Откривамо га на Поклоној гори која чува захвално сећање на ратну славу руске војске, на све оне који су у различитим периодима историје наше државе бранили њену независност, достојанство и слободу.
Своје законито место овде су заузели и војник из Првог светског рата и његови ратни другови. Многи од њих су се касније борили и на фронтовима Другог светског рата. Прекаљени ветерани су надахњивали младе борце на подвиге, преносили су им традицију ратног пријатељства, братства и традицију војничке части.
Битну улогу у духовном полету нашег народа тада су одиграле велике вредности руске војске и јуначко искуство генерације из Првог светског рата. Њу нису задесила само тешка искушења првог глобалног светског рата, већ и револуционарна прекратница и братоубиствени грађански рат који је поделио судбину Русије на два табора.
Међутим, њихови подвизи и њихова пожртвованост у име Русије су на дуги низ година пали у заборав. А сам Први светски рат који цео свет назива Великим, био је избрисан из отаџбинске историје и називао се једноставно империјалистичким.
Сад обнављамо историјску истину о Првом светском рату и откривамо небројене примере личне храбрости и војног умећа, као и истинског патриотизма руских војника и официра, целог руског друштва. Открива се сама улога Русије у то сложено, преломно време за свет, посебно у предратном периоду. Она јасно показује главну црту карактера наше земље и нашег народа.
Дуги низ векова Русија се залагала за чврсте односе пуне поверења између држава. Тако је било и уочи Првог светског рата кад је Русија учинила све како би убедила Европу да се мирно, без крви, реши конфликт између Србије и Аустроугарске. Али, нико није желео да слуша Русију и она је морала да одговори на изазов бранећи братски словенски народ и штитећи себе и своје грађане од спољашње опасности.
Русија је испунила свој савезнички дуг. Њене офанзиве у Пруској и Галицији су осујетиле планове противника, омогућиле су савезницима да задрже фронт и да одбране Париз, приморале су непријатеља да значајан део својих снага пребаци на исток где су се борили руски пукови. Русија је успела да издржи ово надирање и да затим пређе у напад. И цео свет је чуо за легендарни Брусиловски пробој.
Међутим, земљи је ова победа била украдена. Украли су је они који су позивали на пораз своје отаџбине, своје војске, који су сејали распре у Русији и желели да дођу на власт по сваку цену издајући националне интересе.
Данас обнављамо везу између времена, континуитет наше историје и Први светски рат и његове војсковође и војници стичу у њему достојно место (како се у нашем народу каже: «боље икад него никад»), а у нашим срцима се чува свето сећање које су с правом заслужили војници Првог светског рата. Правда побеђује на страницама књига и уџбеника, у средствима за масовно информисање и у филмовима, и наравно, у споменицима као што је овај који данас откривамо.
Ово треба да се настави. Потребни су просветни рад великих размера и озбиљна истраживања у архивима. Они ће омогућити да се тачно сазнају и узроци и ток овог рата, да се сачини поименични списак његових учесника како би нове генерације сазнале за судбину својих предака и дознале историју својих породица.
Принципијелно је важно да се достојно овековечи сећање на руске борце, да се пронађу и уреде места на којима су сахрањени погинули у Првом светском рату, којих у Русији има много – на стотине. Тамо почивају војници из различитих земаља, али су сви они повезани заједничком трагедијом.
Она нас подсећа на то до чега доводе агресија и егоизам, претеране амбиције руководилаца држва и политичких елита, које превладају здрав разум, и уместо очувања најбогатијег континента на свету – Европе – подвргавају га опасностима. Добро би било да то и данас имамо на уму.
У светској историји има тако много примера за то колико страшна цена мора да се плати ако нема жеље да се саслушају други, ако се газе туђа права и слободе и законити интереси због сопствених права и амбиција.
Човечанство одавно треба да схвати и прихвати једну главну истину: насиље рађа насиље. А пут ка миру и напретку гради се од добре воље, дијалога и сећања на лекције из протеклих ратова, о томе ко их је и због чега започињао.
Споменик војницима из Првог светског рата није само данак великим подвизима. То је и упозорење на то да је мир крхак, подсећање свих нас на то. И ми смо дужни да чувамо мир, да имамо на уму да је највеће благо на земљи – миран, спокојан и стабилан живот!
Нека је светло сећање на хероје из Првог светског рата! Слава руском оружју и нашем војнику-јунаку!
Иницијатор подизања споменика је Руско војно-историјско друштво; аутори споменика су скулптори А.Коваљчук, П.Љубимов и В.Јусупов, архитекте су М.Корси и с Шленкина.
