Књига „Руски некропољ у Београду” – на којој је радило 27 српских и руских историчара и других научника – представљена је данас у свечаној сали Скупштине града Београда.
Књига је објављена издању Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Србији „Руски некропољ”. Део је пројекта обнављања руског гробља у Београду, највећег руског гробља ван Русије и првог на чијој је обнови ова земља радила.
О књизи, значају обнове некропоља за обнову руско-српских односа – говорили су др Ненад Поповић, председника Фондације за обнову руског некропоља у Београду, Константин Косачов, диркетор Россотрудњичества, руске организације за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу, и историчари Василије Крестић и Милош Ковић.
Др Поповић је окупљенима у свечаној сали Градске скупштине рекао:
„Према народном предању, свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, дао је на смрти свом синовцу и наследнику Петру Петровићу Његошу један савет. Тај савет је гласио: „Моли се Богу и држи се Русије”.
Србија у својој прошлости није имала ближег пријатеља од Русије, нити је имала савезника са којим су њене везе кроз историју биле дуготрајније, садржајније и разгранатије.
О томе сведочи однос који су највећи српски духовници, просветитељи и државници вековима гајили према Русији.
Свети Сава, Александар Први Карађорђевић, Петар Петровић Његош, Никола Пашић – сви они су били окренути Русији, гледајући на њу као на вечног савезника и заштитника српског народа.
Књига „Руски некропољ у Београду” настала је из наше тежње да осветлимо историјске чињенице о нераскидивим везама српског и руског народа кроз векове, али и да јавности представимо живот руске емиграције у Србији и допринос који је она дала развоју модерне српске државе.
Ова књига је јединствени научни пројекат који на једном месту окупља најугледније српске и руске историчаре, професоре и академике који су својим погледима на тему српско-руских односа у прошлости дали снажан допринос бољем разумевању односа Србије и Русије у садашњости и будућности.
Дан када промовишмо ову књигу је истовремено и дан када обележавамо завршетак дугогодишњих радова на обнови Руског некропоља у Београду.
Не постоји ништа значајније и вредније дивљења у односима два народа од њихове спремности да се узајамно помажу у тешким раздобљима њихове историје.
Руски некропољ у Београду је управо то, подсетник на тешка времена кроз која су пролазила наша два народа, али и симбол наше снаге, братства и заједништва у тим временима.
Зато није случајно што пројекат обнове Руског некропоља реализујемо у години великог јубилеја – прославе стогодишњице од почетка Првог светског рата који је најочитији пример колико је снажно пријатељство српског и руског народа.
У тренутку када је то за Русију било најнеповољније, упркос економској и војној слабости, али и унутрашњим проблемима, Русија је – само да би заштитила Србију и спречила њено уништење – ушла у рат против Немачке и Аустро-Угарске.
Данас, сто година касније, наше две земље се суочавају са новим историјским искушењима која морају да преброде заједно, раме уз раме, као што су то чиниле у прошлости.
На крају, желим да изразим захвалност на подршци председнику Русије Владимиру Путину и влади Руске Федерације, као и господину Косачову и господину Рјазанском, без чије неисцрпне енергије, ентузијазма и љубави према Србији обнова Руског некропоља не би била могућа.
У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова, дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи.”
Диана Милошевић, Горан Шимпрада
